Dr Gnjatović otkrila kada će biti pripremljene vakcine protiv korone za decu

Doktorka je razjasnila i ko će biti kandidati za treću dozu vakcine i zbog čega

Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije kaže da ne bi trebalo žuriti sa vakcinama za malu decu i dodaje da je istraživanje INEP-a pokazalo da su deca visoko prokužena.

Preporučujemo

Razjasnila je i ko će biti kandidati za treću dozu vakcine i zbog čega.

Gostujući na RTS, dr Gnjatović je rekla da se pretpostavlja da će treća doza vakcine biti potrebna kod određenog broja ljudi koji ne razvijaju adekvatan antitelni odgovor.

- Postoji jedan blaži problem kod humoralnog odgovora vakcinisanih Sinofarmovom vakcinom i oni će biti kandidati za treću dozu. Ujedinjeni Arapski Emirati su prvi uveli treću dozu, na snazi je preporuka da je prime oni koji uopšte nemaju antitela ili ih nisu razvili posle šest meseci od primanja druge doze -  navodi Gnjatovićeva.

Objašnjava da istraživanja INEP-a pokazuju da vakcine novije generacije – Fajzer, AstraZeneka i Sputnjik  – razvijaju imunološki odgovor nešto ranije nego kod klasične vakcine Sinofarm.

- Antitela kod novih vakcina se javljaju kod većine već nakon nekoliko nedelja od prve doze, a druga doza produžava zaštitu. Kineska vakcina je blaga i bezbedna, ljudi se brinu, jer se zaštita dešava kasnije. Dobra epidemiološka situacija je posledica vakcinacije i kineskom vakcinom, ona je dobra i na individualnom i na kolektivnom nivou. Zaštita se stvara nekoliko nedelja od druge doze - objasnila je Gnjatovićeva.

Ukazala je da, na osnovu istražvanja INEP-a, savremene vakcine daju zaštitu od minimum godinu dana.

- Na početku se smatralo da će biti oko šest meseci, ali je jasno da je stvoren dobar odgovor. Sinofarm se još prati, pretpostavlja se da će dati odgovor između šest meseci do godinu dana - napominje doktorka iz INEP-a.

Objasnila je da je pad nivoa antitela očekivan protokom vremena, dodajući da se najveća količina antitela stvara kada je organizam izložen virusu ili aktivnim komponentama vakcine.

- Kada nestanu iz tela, organizam neće uzalud da stvara antitela, ostaje ćelijski odgovor koji će se aktivirati kada je potrebno i to je suština vakcinacije - naglašava Gnjatovićeva.

Kada je reč o novim sojevima koronavirusa, postoji zabrinutost da se vijetnamski soj – kombinacija britanskog i indijskog soja – brže širi, ali to se, kaže Gnjatovićeva, još razmatra.

Sve vakcine će, prema njenim rečima, pružati neku zaštitu i protiv novih varijanti virusa.

Doktorka je navela da je INEP pratio infekciju korona virusom kod dece do 10 godina u porodicama gde je bilo više inficiranih.

Rezultati pokazuju da su, kaže Gnjatovićeva, deca visoko prokužena.

- Čak i kad su nalazi bili negativni, ispostavilo se da je na 70 porodica, 80 odsto dece imalo antitela. Za taj mlađi uzrast treba dobro razmisliti koliko je neophodna vakcinacija. Doze svakako neće biti pripremljene i ispitane pre 2022. godine - navela je Gnjatovićeva.

Ona je ukazala da ne bi trebalo žuriti sa vakcinama za malu decu, ali bi trebalo raditi na tome ako se pojavi neki soj posebno opasan za decu.

Posebno je važno, napomenula je dr Gnjatović, pružiti informacije mlađoj populaciji, od 16 do 25 godina, u kojoj je malo vakcinisanih.

- Oni se drže teorije da virus ne napada mlađe. Vakcinacijom ne štite samo sebe, već i one iz svog okruženja. Oni se puno kreću. Da bi mogao da se nastavi kulturni i društeni život na nivou pre kovida, važno je da se što više odazovu vakcinaciji - istakla je Gnjatovićeva.

Prema njenim rečima, epidemiološka situacija je dosta dobra i imamo najmanji broj novozaraženih u poslednjih sedam meseci, a sve je to, kaže, zahvaljujući vakcinaciji i dostupnosti vakcina.

(Telegraf.rs)