Zašto zevamo kada i drugi to rade: Doktor objasnio zbog čega je ova radnja "zarazna"

Postoji mnogo studija na tu temu pa postoje neka objašnjenja zašto moramo da zevnemo svaki put kada vidimo da neko drugi zeva

Zevanje se sastoji se od iznenadnog širokog otvaranja usta i maksimalnog širenja vilice, posle čega sledi duboko disanje i lagani uzdah, objašnjava de Rejan Saghir iz Velike Britanije i dodaje da tam svakodnevna pojava, još uvek javnosti nije u potpunosti razumljiva.

Preporučujemo

Najčudniji detalj kod zevanja je njegova "zaraznost". Postoji mnogo studija na tu temu pa postoje neka objašnjenja zašto moramo da zevnemo svaki put kada vidimo da neko drugi zeva. Objašnjenje leži u psihologiji, ali najpre treba razjasniti razloge zevanja.

Zašto uopšte zevamo?

Mnogi pretpostavljaju da zevamo kako bismo pokušali da unesemo više kiseonika u organizam - u to su i naučnici verovali do pre 30-ak godina. Međutim, ta je teorija opovrgnuta nizom eksperimenata objavljenih 1987. godine koji nisu dokazali nikakvu korelaciju između nedostatka kiseonika i poriva za zevanjem, prenosi realsimple.com.

Danas je jedna od najpopularnijih teorija ona da zevamo - zbog uzbuđenja.

- Naime, kako se umaramo, posebno kad gledamo nezanimljive ili neinteraktivne ponavljajuće sadržaje poput predavanja, naše telo zeva kao sredstvo za razbuđivanje. Studije su pokazale kako je to istina, jer broj otkucaja srca nakon zevanja raste, a vrhunac doseže 10 do 15 sekundi nakon te radnje, slično ekeftu koji ima kofein - kaže dr. Saghir.

Zevanje se, takođe, povezuje sa hlađenjem mozga, što bi moglo biti razlog zašto češće zevamo sa porastom temperature.

- Kad se mišići lica opuste, to omogućava gubitak toplote kroz vene lica i ulazak hladnog vazduha koji pomaže da se snizi temperatura mozga putem konvekcije - objasnio je on.

Zašto zevamo kad vidimo druge da to rade?

Prema istraživačima, najverovatniji razlog za to je empatija.

- Kako ljudi stare, tako poboljšavaju svoj psihosocijalni i neurološki razvoj pa tuđe zevanje postaje neka vrsta znaka da i oni treba da zevaju. Ta pojava poznata je kao ehofenomen, a javlja se i kod šimpanzi i pasa - kaže dr. Saghir.

Napominje kako nije samo zevanje ono što nesvesno kopiramo jedni od drugih.

- Na primer, svakodnevno automatski oponašamo reči drugih ljudi (eholalija) ili postupke (ehopraksija), a sve kako bi se bolje uklopili - pojasnio je.

Takvo ponašanje je prirodno jer naš mozak je tako programiran - da kopira ljude kojima smo okruženi.

- Studije su pokazale da zevanje pokreće neurone u jednom delu mozga, ali treba napomenuti da je ova reakcija ograničena samo na potpuno razvijene mozgove. Kao mentalno zdrave odrasle osobe, psihosocijalni razvoj će nas naganti na zevanje kada neko drugi to uradi. Ali kod ljudi koji se nisu mentalno ispravno razvili, zarazni učinak zevanje se ne vidi - objasnio je dr Saghir.

Dodao je kako neke studije pokazuju da deca, kod kojih se mozak još razvija, zevaju samo kad su umorna, ali ne i kad neko pored njih to radi.

- Osim toga, studije su pokazale da smo skloni više da kopiramo zevanje kada to rade ljudi do kojih nam je stalo, sa kojima smo bliski. Na primer, ako član porodice zeva, veća je verovatnoća da ćemo zevati, nego kada to uradi potpuni neznanac. To se događa zbog empatije kada nesvesno želimo da kopiramo postupke drugih ljudi - rekao je dr.

(Telegraf.rs)