Psihijatar o bipolarnom poremećaju za Telegraf.rs: Kako se leči i po koga može da bude opasan

Simptomi najčešće počinju za vreme ili nakon perioda puberteta i podjednako se javljaju i kod žena i kod muškaraca

Promene raspoloženja su sastavni deo našeg života, a nekada i svakog novog dana. Srećni smo kada nam se dešavaju lepe stvari, a kada nam ne ide sve po planu umemo da budemo nezadovoljni, razočarani ili tužni.

Preporučujemo

Psiholozi i psihijatri tvrde da su to sve normalne reakcije na ono što nam se svakodnevno dešava. Međutim, problem nastaje kada promene raspoloženja nisu u skladu sa promenama u našem životu.

Prema gruboj medicinskoj proceni otprilike jedna osoba na svakih 100 odraslih ima bipolarni poremećaj.

Simptomi najčešće počinju za vreme ili nakon perioda puberteta i podjednako se javljaju i kod žena i kod muškaraca.

Ovaj poremaćaj karakterišu promene raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije.

One se ponekad brzo smjenjuju, a ponekad pojedina faza traje danima.

Kako za Telegraf objašnjava psihijatar, profesor doktor Jovan Marić, bipolarni poremećaj je najčešće depresija sa fazama ekstremne manije, a ređe može da bude i obrnuto.

- Bipolarni poremećaj se sastoji od plus i minus faza, kako mi to kažemo u psihijatriji. Postoje razni oblici tih faza, pa imate češče pacijente sa dominantnim fazama depresije i retkim maničnim ponašanjima, ali i obrnuto - objašnjava profesor Marić.

Psihijatar ističe da ova bolest ne oštećuje inteligenciju obolelog.

- Poremećaj ne utiče na inteligenciju, ne oštećuje je i ljudi sa ovim poremećajem uglavnom su socijalizovani i nije ih lako i na prvi pogled prepoznati u okruženju. Osim, naravno, ako nemaju vidljivo neuobičajeno ponašanje. Često je potrebno neko vreme da se bolest dijagnostifikuje, jer pacijenti sa ovim poremećajem, kao i njihovo okruženje retko odmah prepoznaju simptome i da je potrebna stručna pomoć - objašnjava profesor.

On ističe da je, kada se postavi dijagnoza, veoma bitno da se bolest lekovima drži pod kontrolom.

- Trebalo bi da imaju bar jednog člana porodice koji će umeti da prepozna u kojoj je fazi osoba koja ima ovaj poremećaj i da na vreme reaguje tako što će obavestiti lekara da mu da adekvatnu terapiju, koja može i da se menja u zavinosti od faze bolesti - navodi profesor Marić.

On navodi da je posebno važno da član porodice proceni momenat kada je pacijent na pragu “minus faze”.

- Ako piju redovno terapiju to im pomaže da budu u stabilnom stanju, bez upadanja u ekstremne faze. Ovi pacijenti nisu opasni po okolinu. Kada su u maničnoj fazi samo su naglašeno pričljivi, viču, raduju se,prave planove, a umeju verbalo nekada i da izvređaju sagovornika. Međutim, kada su u depresivnoj fazi, ako duboko potonu, opasni su samo po sebe, jer u tim momentima mogu da budu skloni suicidu - kaže profesor.

Marić navodi da takvi pacijenti ponekada mogu da imaju fiksaciju za određena mesta na koja umeju da pobegnu.

- Nije retkost da oni pobegnu od kuće, u nekoj od ove dve faze, češće depresivnoj. Imao sam pacijenta koji je patio od bipolarnog poremećaja i često bežao na jedno mesto na Dunavu. Kada se prvi put posle odlaska vratio kući, ispričao je porodici gde je bio. Porodica je od tada znala, pa ga je svaki sledeći put kada nestane, nalazila na istom mestu - prenosi svoje iskustvo profesor Marić.

(Telegraf. rs)