Savo je zbog melanoma imao 14 operacija: "Davali su mi 6 meseci života, a onda je stigao spas"

Predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma za Telegraf govori o bitkama koje je vodio po saznanju da ima tumor kože

Svake godine u maju širom planete obeležava se Mesec borbe protiv melanoma, najagresivnijeg tumora kože koji na godišnjem nivou odnese 46.000 života, a 200.000 ljudi natera da se suoče sa ovom dijagnozom.

Preporučujemo

Broj obolelih od raka kože je u stalnom porastu, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. U proseku, oko 500 ljudi u našoj zemlji godišnje dobije dijagnozu melanoma, a 170 njih izgubi bitku protiv ove opake bolesti.

Dermatolozi uporno ponavljaju da je mogućnost izlečenja veća kada se melanom otkrije u ranoj fazi, te da je od velikog značaja kako prevencija, tako i odlazak na redovne preglede, kao i blagovremeno javljanje lekaru čim se primeti prva promena.

Iako mnogi veruju da je melanom isključivo posledica prekomernog izlaganja suncu, istina je da ovaj tumor može da se pojavi i iz drugih razloga. Ulogu igraju i genetika, i boravak pod „veštačkim suncem“, veći broj mladeža na telu...

Savo Pilipović (50) iz Zemuna suočio se sa ovom dijagnozom pre devet godina. Iskustvo koje je prošao zbog bolesti deli sa čitaocima Telegrafa.

- Melanom mi je dijagnostikovan u martu 2012. godine, kada sam imao 41 godinu. Prvih godinu dana odbijao sam da prihvatim da bolujem od veoma teške bolesti i sve vreme sam čekao da se moj život vrati u pređašnje stanje, što se, naravno, nije desilo. Kasnije sam saznao da se to zove poricanje i da se nije desilo samo meni.

• Da li ste u porodici imali nekoga ko je bolovao od melanoma?

- Moj brat od tetke je umro od melanoma 1999. godine, usred bombardovanja. Posle njegove smrti ja sam odlazio na kontrole, budući da sam imao veliki broj mladeža i svetlu put. Od 1999. godine do 2012. godine skinuo sam desetak mladeža.

Mladež koji je imao promenu i koji je postao melanom bio je u kosi i nisam mogao da vidim promenu, nije ni doktor sve dok nije počeo da me šiša. I kada je video promenu, bio je siguran da je promena benigna. Nažalost, pogrešio je.

• Kako je izgledalo lečenje melanoma kod nas i da li ste se oslanjali isključivo na lekarske savete ili ste paralelno menjali i stil života, istražujući iskustva koja su pacijenti iz sveta delili na mrežama?

- Od marta 2012. godine do decembra 2013. godine imao sam 14 operacija, što manjih, što većih. Ja sam bio vrlo osetljiv na bol i stalno sam kukao kod zubara. Posle ovih 14 operacija otišao sam kod zubara i njegova koleginica mi je rekla da sam se mnogo promenio i da mnogo bolje podnosim bol.

• Kad ste dobili priliku da se lečite u inostranstvu? Gubi li čovek veru i nadu u tim trenucima?

- Decembra 2013. godine moj melanom je metastazirao i na PET skeneru su mi videli sedam metastaza u udaljenim organima. U to vreme metastatski melanom je bio smrtonosna bolest i meni su "davali" tri do šest meseci života.

Tada je doktorka Lidija Kandolf Sekulović predložila da odem u Tibingen i da se prijavim na kliničku studiju u kojoj ispituju nove lekove koji mogu da pomognu.

Bio sam veoma skeptičan, želeo sam da idem u Barselonu i gledam Ćavija, Inijestu i Mesija, ali sam zbog doktorke Lidije, koja je bila divna prema meni u prethodnih gotovo dve godine, otišao u Tibingen. Osim toga, bio sam sportista i naučio sam da se utakmica igra do poslednjeg sudijskog zvižduka, bez obzira na rezultat. Ovaj odlazak u Tibingen sam razumeo kao repesaž, što bi rekli veslači.

• Nažalost, melanom često daje metastaze. Kako reaguje čovek kad sazna da se jedne muke rešio, a da ga je druga stigla?

- To su veoma teški udarci za psihu čoveka. Ja sam puno radio na mojim traumama i strahovima sa psihoterapeutkinjom, sa duhovnikom i sveštenicima, i tek nedavno sam počeo da se osećam dobro. To je veoma teško i za porodicu pacijenta.

• Kad ste osnovali Udruženje pacijenata obolelih od melanoma, koliko članova imate i da li u radu Udruženja učestvuju i dermatolozi?

- Udruženje pacijenata obolelih od melanoma osnovano je u jesen 2014. godine, imamo nekoliko desetina aktivnih članova i u radu udruženja učestvuju naši doktori. Bez njihove ogromne pomoći ne bismo ništa uradili.

• U svetu odavno postoje inovativne terapije za lečenje melanoma. Koju terapiju mogu da dobiju pacijenti u Srbiji i da li je ona dostupna svim pacijentima u svim zdravstvenim centrima, posebno u jeku pandemije?

- Danas je situacija u vezi inovativnih terapija odlična. Od sedam lekova, u Srbiji pacijenti o trošku RFZO-a primaju šest lekova, samo je najstariji lek nedostupan našim pacijentima, ali se nadamo da će i on uskoro biti dostupan. Mi smo prošle godine, u jeku pandemije, dobili proširenje liste lekova, i na toj listi našli su se i lekovi za melanom.

Sve vreme od kako traje pandemija, pacijenti primaju terapiju. Bilo je problema prošlog proleća oko protokola ulaska u pojedine zdravstvene ustanove, ali već mesecima nam se pacijenti ne žale na to. Ima problema sa obavljanjem pregleda koji su neophodni, naročito skenera, ali nekako se i to rešava.

• Kad "vratite film unazad", da li ste imali rizična ponašnja koja su mogla da dovedu do pojave melanoma - da li ste se preterano izlagali suncu ili pripadate onoj kategoriji ljudi kod kojih se melanom pojavio iz drugih razloga?

- Nikada se nisam izlagao suncu jer mi nije prijalo, ali sam imao previše stresa i uveren sam da je melanom posledica stresa.

• Kad se čovek razboli, ili se preda bez prevelike borbe ili u potpunosti promeni način života, shvati da je dobio drugu šansu i onda živi život punim plućima. Vi ste odabrali svetlu stranu - počeli ste aktivnije da se bavite sportom i okrenuli ste se veri. Koliko Vas je to osnažilo i dalo vetar u leđa da iz ove bitke izađete kao pobednik?

- Mislim da je veoma bitno da pacijenti imaju sistemsku terapiju, dakle ne samo da piju lekove, nego i da promene način ishrane, pri čemu ni tu ne treba preterivati; umereno zdrava ishrana je sasvim dovoljna. To znači da u ishrani ima mesta i za meso i za kolače, ali retko. Nema mesta za duvan i alkohol, mada se naši pacijenti toga slabo i nerado pridržavaju.

Rekreativno bavljenje sportom je veoma važno, pomoć psihoterapeuta veoma poželjna, a meni lično je najvažnije u procesu lečenja bilo obraćanje Bogu. Ja sam danas aktivni vernik, što znači da se redovno molim, da postim, ispovedam se i pričešćujem i na taj način pokušavam da nađem svoj mir.

• Koji su dalji ciljevi Udruženja, a koji Vaši lični?

- Osnovni cilj udruženja u budućnosti je da više radi na prevenciji melanoma. Mi insistiramo da država zabrani korišćenje solarijuma i radimo na tome da ljudi shvate da je sunčanje štetno. To ne ide lako, ali mi nećemo odustati. Moj lični cilj je da svakog dana uživam u životu i zahvaljujem Bogu na tome što mi je dao drugu priliku u životu.

(Telegraf.rs)