Novi sindrom povezan sa koronom zabrinjava naučnike: "Ljudi ne mogu da se vrate normalnom životu"

Stručnjaci širom sveta istražuju pojavu anksioznosti i depresije u pandemiji i otkrivaju da bi ona mogla da potraje čak i kad pandemija prestane

Naučnici su zabrinuti zbog mogućnosti da bi anksioznost nastala zbog pandemije korona virusa mogla da navede neke ljude da stvore kompulsivne higijenske navike koje bi im onemogućile povratak u društvo.

Preporučujemo

Koncept “sindroma kovid anksioznosti” prvi su razmatrali Ana Nikčević sa Univerziteta Kingston i Markantonio Spada sa Univerziteta South Bank u Londonu, kada su primetili da ljudi razvijaju određeni niz osobina kao odgovor na pandemiju. Te osobine uključuju prisilnu proveru prisutnosti simptoma zaraze, izbegavanje javnih mesta i opsesivno čišćenje, piše The Guardian.

Ali, sada smatraju da se pojave poput izbegavanja bilo kakvih pretnji, strah od korišćenja javnog prevoza ili višečasovno čišćenje doma, neće lako smiriti čak ni kada pandemija korona virusa bude pod kontrolom.

- Strah je normalan – kaže naučnik Markantonio Spada.

– Trebalo bi da se plašimo korona virusa, jer je opasan. Međutim, razlika u pogledu razvijanja psihopatološkog odgovora je u tome da li se ponašate na preterano sigurne načine koji vas vode u strah. Očekujem da ćemo imati grupe stanovništva koji izbegavaju da se viđaju sa drugima i neprestano brinu zbog virusa u mesecima koji dolaze, bez obzira na to da li su vakcinisani ili ne.

Naučnici su još prošlog leta koristili podatke o 500 Amerikanaca i otkrili da sindrom podstiče nivo anksioznosti i depresije izvan faktora poput osobina ličnosti i opšte anksioznosti. Sada su, zajedno s Janom Alberijem, profesorom psihologije na Univerzitetu South Bank, prikupili preliminarne podatke o 300 Britanaca, koji otkrivaju da je kovid anksioznost nezavisni prediktor generalne anksioznosti i depresije tokom pandemije.

U studiji su učesnicima predstavljene dve grupe reči - jedna je bila povezana sa kovidom-19, a druga nije. Utvrdili su da su ispitanici više pažnje pridavali pojmovima vezanim uz kovid-19. Očekivalo se da će osobine učesnika, poput starosti, vakcinacije, pozitivnog testa na korona virus ili preminule bliske osobe uticati na pažnju koja se pridaje pojmovima vezanim uz kovid-19, ali iznenađujuće, istraživanje to nije potvrdilo.

Oko 22 odsto ispitanika smatra da su izloženi visokom riziku zaraze, iako petina tvrdi da je već primila barem jednu dozu vakcine protiv korona virusa.

- Još ne znamo koliko je raširen ovaj sindrom. To ćemo tek započeti da otkrivamo kada budu relaksirane sve epidemiološke mere. Kovid anksioznost neće predstavljati veliki problem, ali će uticati na značajnu manjinu i to moramo da imamo na umu – kaže dr Viktorija Salem, endokrinolog i viši naučni saradnik na Imperial Collegeu u Londonu.

Kako bi što bolje detektovali uzroke i posledice kovid anksioznosti, Spada i kolege nastavljaju istraživanje na uzorku od 6.000 odraslih osoba iz Kine, Evrope i SAD-a, i sarađuju sa kolegama sa Imperial Collegea kako bi procenili prevalenciju i uticaj sindroma.

Istraživanje kovid anksioznosti se sprovodi i u Italiji. Doktor Đovani Mansueto sa Univerziteta u Firenci kaže da se sa ovim pojmom već susreo u kliničkoj praksi.

- Važno je identifikovati sindrom i pronaći načine za njegovo lečenje i prevenciju. U suprotnom, ovo bi mogao da bude veliki problem kad pandemija prođe – upozorava dr Mansueto.

(Telegraf.rs)