Sok od pšenične trave je hit u Srbiji: Nutricionista otkriva da li je on zdrav kao što se veruje

Na našim prostorima mnogi započinju dan "zelenim sokom", dok je u svetu ispijanje hlorofila u prahu postalo vodeći nutricionistički trend

S prolećnim danima mnogi žele da obave dodatni detoks organizma od teške zimske hrane, pa se odlučuju za prelazak na biljnu ishranu i ispijanje zelenog soka od pšenične trave.

Preporučujemo

Benefiti koje navode kao posledicu ispijanja ovog soka su brojni - od osećaja lakoće, boljeg varenja, više energije, lepše kože i kose... Naravno, tu je i gubitak kilograma kao sporedni, ali za mnoge željeni efekat ispijanja "zelenog soka". Najvažniji su, naravno, detoks organizma i jačanje imuniteta.

Da li je ovaj sok koji u Srbiji dostiže astronomsku cenu zaista toliko moćan ili su mu zbog trenda pripisane "čudotvorne moći" razgovarali smo sa nutricionistom Brankom Mirković.

- Mlada pšenična trava smatra se super hranom koju mogu da koriste i zdravi i bolesni - kaže nutricionista Mirković za Telegraf.

- Ova biljka koja čini čuda za naše zdravlje delotvorna je kao odličan čistač organizma.

Kako da pripremite sok od pšenične trave

Nutricionista pojašnjava kako sok od pšenične trave deluje na naš organizam:

- Sok bi trebalo piti kao detoks na prazan stomak. Stimuliše varenje, čisti želudac, tanko i debelo crevo, ali je odličan i za ostale organe, naročito pankreas i jetru. Pšeničnu travu najbolje je da konzumirate kao šejk, koji ćete napraviti u blenderu sa dva decilitra vode.

Dovoljno je, ističe sagovornica Telegrafa, da jednom dnevno popijete 10 grama sveže pšenične trave izmiksane sa vodom, što je zapravo jedna čaša gušćeg šejka od pšenične trave.

-Posle šejka obavezno je popiti čašu vode, a prvi obrok trebalo bi da bude posle pola sata. Pšenična trava može da se unosi i proceđena, u obliku bistrog soka, kao i dodatak  u salati. Ukoliko želite možete da je kombinujete sa voćem i povrćem,  na primer sa bananom, da bi bila prijatnijeg ukusa - navodi nutricionista.

Prema njenim rečima biljka, koja se u našim krajevima najčešće seje u vreme Božića i obično se samo tada nalazi kao ukras na prazničnim trpezama, bogata je gvožđem, kalcijumom, enzimima za varenje, kao i magnezijumom.

- Mlada pšenična trava bogata je fitonutricijentima, ima manje količine proteina, a od vitamina sadrži A, C, E i K koji su neophodni za regeneraciju organizma. Ova moćna superhrana sadrži i 17 aminokiselina - nabraja Mirković.

Ono što će obradovati mnoge koji praktikuju ispijanje soka od pšenične trave je stručno objašnjenje nutricioniste za šta je ovaj sok posebno dobar:

- Odličan je za podizanje imuniteta, za vraćanje energije, regulisanje krvnog pritiska, kao i hiperglikemiju, ali i hipoglikemiju. Pšenična trava povećava i kognitivne funkcije, a naročito je korisna za popravljanje opšteg stanja kod autosistemskih bolesti.

Ko ne sme da koristi ovaj sok

Sagovornica Telegrafa navodi da je ova biljka, ako se redovno uzima, prevencija za karcinom, a preporučuje se i kao dodatak uz redovnu terapiju kod obolelih od ove teške bolesti, naravno u dogovoru sa lekarom.

Mirković je navela da korišćenje pšenične trave u ishrani nije preporučljivo samo za ljude koji imaju više udruženih teških bolesti.

- Kao efekat detoksikacije mogu da se pojave mučnina, glavobolja i uznemiren stomak. To zavisi od stanja organizma pojedinca, ali za dve sedmice to sve prođe i telo se očisti i podmladi - kaže nutricionista.

Mirković je istakla da hlorofil, koji u svetu može da se kupi u prahu i koji je preskup zbog njegovih lekovitih svojstava, ima svuda oko nas, a posebno u pšeničnoj travi.

- Ona je izvor hlorofila i unošenje istog u organizam iz svežih biljaka kao što su spanać, blitva, rukola, zelje, peršun koje imamo posebno u ovom periodu godine, mnogo je blagotvornije za naš organizam nego korišćenje tog skupog hlorofila u prahu koji je hit u svetu - poručila je Mirković.

(Telegraf.rs)