Dr Šekler: Ne treba bežati od kombinacije vakcina protiv korone, one daju bolju zaštitu

- U veterini uvek kombinujemo nekoliko doza i nekoliko vakcina, jer se tako pokrivaju sve varijante i mutacije – kaže naš istaknuti virusolog i mikrobiolog

Iako brazilski soj korona virusa još nije registrovan u Srbiji, prof. dr Milanko Šekler sa Veterinarskog instituta u Kraljevu kaže da ovaj soj ne daje težu kliničku sliku u odnosu na prethodne sojeve.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, Centar za zarazne bolesti u Americi podelio je viruse na mutacije koji nisu zabrinjavajući, na mutacije koje se samo evidentiraju i na mutacije koje su za zabrinutost.

- Trenutno su sve mutacije za zabrinutost, ali nijedan nije za paniku – kaže prof. dr Šekler.

- Brazilski soj spada u grupu sa britanskim i južnoafričkim; dijagnostika je ista kao i za druge sojeve, nije patogeniji u smislu da daje težu kliničku sliku, vakcine deluju slično, ali je istina da se lakše prenosi. Kad se napune bolnice, pa ima puno bolesnika jer se virus lakše prenosi, a ne jave se svi na vreme, dolazi do veće smrtnosti, ali to ne znači da je virus smrtonosniji, već da niste stigli da pacijentima pružite onu zaštitu koja im je potrebna.

Na pitanje koja vakcina nas najviše štiti od novih sojeva, on kaže da su sve vakcine su manje ili više efikasne:

- Fajzer brzo podiže antitela, a kod Sputnjika imate fenomen da sporije stvara antitela, ali ona duže opstaju. Ljudi koji su vakcinisani Sputnjikom u junu prošle godine odlaze na vađenje krvi svake nedelje i prate im se antitela. U projekciji su rekli da će antitela trajati od 15 do 24 meseca. Kod kineske vakcine antitela mogu da se jave i kasnije, ali samo kod ljudi koji su u dubokim godinama – ističe Šekler.

Najvažnije je, kaže, da organizam prepozna virus i da stvori antitela.

- Često čujem kako ljudi kažu da su vakcine napravljene na brzinu i da nisu ispitane na životinjama. Kineska vakcina je ispitana na šest vrsta životinja još u junu prošle godine – naglašava virusolog.

Kome će biti potrebna treća doza

Kada je reč o trećoj dozi vakcine, Šekler objašnjava da je i on sam pominjao treću dozu za one koji su vakcinisani kineskim cepivom jer je, kako ističe, i proizvođač rekao da 1 odsto vakcinisanih neće razviti antitela.

- Od milion ljudi to je 10.000 ljudi. Predlagao sam da se tim ljudima da treća doza da bismo im podigli zaštitu – naglašava Šekler.

Obrazložio je i zašto ne bi trebalo bežati od kombinacije vakcina:

- U veterini uvek kombinujemo nekoliko doza i nekoliko vakcina, jer se tako pokrivaju sve varijante i mutacije. Garantujem da se u toj kombinaciji može napraviti bolja zaštita, jer je to iskustvo iz veterine. Imunitet je sličan, imuni sistem reaguje isto. Od opasnih zaraznih bolesti 75 odsto su isti za životinje i za ljude.

Zaražavanje beba

Govoreći o slučaju bebe koja je inficirana korona virusom i koja se nalazi na respiratoru u KBC Kragujevac, Šekler kaže da se majka inficirala pred sam porođaj.

- Da se inficirala ranije, do toga ne bi došlo. Majka se verovatno inficirala pred porođaj, pošto je posle svega par sati došlo do pojave simptoma. Zamislite koliko ima porodilja u svetu, koliko dece se normalno rađa. Ovo su izuzeci, izuzeci postoje. Realno da pričamo, koliko ima dece u bolnicama. Ništa se tu nije u međuvremenu čudno desilo - kaže Šekler.

On dodaje da pojedinci mogu da razviju težu kliničku sliku.

- Sem količine virusa koji ćete da unesete, imate i genetske predispozicije, neko je više a neko manje osetljiv. To su individualne osobine na koje ne možemo da utičemo. To ne znači da bi svako od nas trebalo da uradi genetsko sekvenciranje, jer je to tehnički nemoguće. Postoje ljudi koji su otporniji, to su asiptomatske, blage forme, a postoje i slučajevi gde zdravi, pravi, sportisti, dobiju teške simptome – ističe Šekler.

Cilj virusa nije da nas ubije

Prema njegovim rečima, i kad smo vakcinisani pojedinci će da se zaraze:

- Kad vakcinišemo 5 miliona ljudi, virus će pokušati da se menja da bi probao da nas zarazi. Poenta je da se prilagodi i virus nama i mi njemu. Njemu nije cilj da nas ubije, jer bio onda ubio sebe. Nije poenta da se vakcinišemo 10 godina sa po pet vakcina godišnje.

Ogromnim obimom vakcinisanih ljudi i brojem ljudi koji su preležali virus, on će u pokušaju da zarazi ljude koji imaju neku zaštitu početi da se prilagođava tome i biće sve slabiji. Kad će se to dogoditi, to je pitanje za veliku lovu, ali sigurno je da će se to desiti – zaključuje prof. Šekler.

(Telegraf.rs)