Da li je nikotin glavni krivac za pušačke bolesti?

Nikotin kao prirodni sastojak biljke duvana, nije glavni krivac za različite bolesti koje se povezuju sa pušenjem, potvrđuju naučna istraživanja. Okidač za ovu vrstu oboljenja je zapravo duvanski dim koji sadrži više od 6000 štetnih i potencijalno štetnih materija

Više od 40 godina je prošlo otkad je naučnik Majk Rasel sugerisao da "ljudi puše zbog nikotina, ali umiru od katrana". Uprkos brojnim naučnim istraživanjima sprovedenim poslednjih decenija i kampanjama usmerenim na podizanje svesti o zdravstvenim rizicima koje konzumiranje cigareta izaziva, mnogi glavnog krivca za pojavu bolesti povezanih sa pušenjem i dalje vide u nikotinu, a ne u duvanskom dimu.

Nikotin izaziva zavisnost

Prilikom konzumacije nikotinskih proizvoda, nakon 10 sekundi nikotin prodire u krvotok i stimuliše lučenje nekoliko neurotransmitera, pre svega dopamina koji je odgovoran za stvaranje zavisnosti. Da bi nikotin bio toksičan, potrebno je da se unese ili apsorbuje u organizam u velikim količinama. Naime, naučna istraživanja su potvrdila da je za trovanje nikotinom potrebno popušiti oko 400 cigareta, jednu za drugom.

Iako je količina nikotina koja se prilikom pušenja apsorbuje relativno mala, tek negde oko 0,1 miligrama po cigareti, doktori upozoravaju da nije bez rizika. Nikotin može nepovoljno uticati na osobe koje imaju dijabetes, srčana oboljenja i visok krvni pritisak.

Zanimljivo je da nikotina u tragovima ima i u namirnicama koje su deo naše svakodnevne ishrane – ima ga u paradajzu, krompiru, karfiolu, plavom patlidžanu, u nekim sortama crnog čaja, a pronađen je i u ljutim papričicama, kao i u godži bobicama. Ipak, u najvećim koncentracijama nalazi se u biljci duvana.

Duvanski dim sadrži štetne materije odgovorne za pojavu različitih bolesti

Naučnici su saglasni da su brojna toksična jedinjenja, koja nastaju sagorevanjem duvana, primarni uzrok oboljenja povezanih sa pušenjem. U dimu cigarete nalazi se više od 6000 različitih štetnih i potencijalno štetnih materija, poput katrana i ugljen monoksida, koji povećavaju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, kao i bolesti pluća i disajnih organa.

Budući da izaziva zavisnost, medicinski eksperti istraživali su mogućnosti kako da nikotin stave u službu rešenja koje će pomoći pušačima širom sveta da se zauvek reše cigareta. U skladu sa tim je sedamdesetih godina prošlog veka ustanovljena nikotinska zamenska terapija (nicotine replacement therapy – NRT), koja je pušačima omogućila značajno manji unos nikotina i to u manje štetnim oblicima – kao što su žvake, flasteri i tablete. S obzirom da se ovaj vid terapije nije pokazao kao preterano uspešan, u međuvremenu se otišlo i korak dalje, osmišljene su elektronske cigarete i uređaji koji zagrevaju duvan, koji predstavljaju još jedan oblik isporuke nikotina. Ovi uređaji nisu bez rizika, ali predstvljaju bolju opciju za pušače od nastavka konzumiranja cigareta.

(Telegraf.rs)