Halucinacije i oštećenje mozga kod dece sa postkovid sindromom: Opasne posledice infekcije koronom

Više od polovine testirane dece imalo je neurološke probleme

Polovina dece kod kojih se, zbog kovida-19, razvio multisistemski inflamatorni sindrom (MIS-C) ima neurološke probleme, sugeriše novo istraživanje Američke akademije za neurologiju.

Preporučujemo

Istraživači su testirali decu kojima je dijagnostikovan MIS-C, stanje u kom se pojavljuje upala u različitim delovima tela.

Najčešći simptom bila je glavobolja, ali su neka deca imala i ozbiljnije neželjene efekte poput halucinacija.

Tim Američke akademije za neurologiju kaže da je važno da lekari pažljivo nadgledaju decu obolelu od kovida-19, kako bi utvrdili da li se razvijaju neki od ovih zabrinjavajućih znakova.

Prvobitno se smatralo da je MIS-C povezan sa Kavasaki bolešću, stanjem koje uzrokuje upale u zidovima krvnih sudova i pogađa uglavnom decu mlađu od pet godina.

Slučajevi su prvi put prijavljeni u Britaniji, Italiji i Španiji u aprilu 2020. godine, a u SAD su počeli da se pojavljuju u maju iste godine.

Većina dece i adolescenata razvija MIS-C između druge i četvrte nedelje nakon zaraze korona virusom.

Iako nije svako dete koje je razvilo ovo stanje bilo pozitivno na korona virus, 98 odsto njih jeste - zbog čega lekari veruju da je stanje povezano sa infekcijom  SARS-CoV-2.

- Otkrili smo da su mnoga deca imala neurološke simptome koji uključuju i centralni i periferni nervni sistem - rečeno je u studiji.

Istraživački tim je pregledao evidenciju dece mlađe od 18 godina koja su primljena u bolnicu Great Ormond Street u Londonu između 4. aprila i 1. septembra prošle godine.

Od lečene dece, prosečne starosti oko 10 godina, bilo je 46 kod kojih se razvio MIS-C.

Rezultati su pokazali da, iako je najčešći simptom bila glavobolja, čak 24 dece imalo je neurološke simptome koji se pre infekcije korona virusom kod njih nisu javljali.

Tako je četrnaestoro dece je imalo encefalopatiju, što je oštećenje koje pogađa mozak; šestoro je imalo promenu glasa ili promuklost, a šestoro je prijavilo halucinacije. Petoro dece je imalo ataksiju ili oštećenu koordinaciju, troje su imali problema sa perifernim nervnim sistemom; a jedno dete je imalo napade.

- Potrebno je više studija koje uključuju praćenje većeg broja dece. Tako bi se videlo kako se ovo stanje vremenom menja i da li postoje dugoročniji neurokognitivni efekti - kaže autor studije dr Omar Abdel-Manan.

Rezultati istraživanja biće predstavljeni na 73. godišnjem sastanku Američke akademije za neurologiju koji se održava između 17. i 22. aprila 2021. godine.

(Telegraf.rs)