Simptom kovida-19 može da dovede do depresije: "Godinu dana sve što pojedem ima ukus kartona"

Stručnjaci savetuju kako da vratite čula mirisa i ukusa

Gubitak čula mirisa i ukusa jedan je od simptoma koji prati infekciju korona virusom, ali on može da potraje kod osoba koje imaju takozvani dugi kovid.

Preporučujemo

Iako se mnogima čini da život sa dugotrajnom anosmijom nije težak, oni koji uzaludno pokušavaju da posle preležanog kovida-19 ponovo osete miris i ukus hrane kažu da je to prava agonija.

- Tri dana posle dobijanja pozitivnog testa na korona virus sve je imalo ukus kartona – kaže Elizabet Medina (38), koja je na početku pandemije izgubila čula ukusa i mirisa.

Godinu dana kasnije strahuje da se oni nikada neće vratiti. I dalje, sve što pojede ima isti ukus – ukus kartona.

Razgovarala je sa otorinolaringolozima i neurolozima, isprobavala mnoge nazalne sprejeve i deo je grupe pacijenata koje eksperimentalno leče ribljim uljem.

Da bi stimulisala svoja čula ukusa i mirisa stavlja velike količine začina u gotovu svu hranu koju priprema, pije čaj s aromatičnim biljkama i redovno miriše ogrlicu natopljenu esencijalnim uljima, ali za sada je sve to uzalud. Činjenica da ni posle godinu dana od preležanog kovida-19 nije povratila čula ukusa i mirisa dovodi je do očaja.

- Mesecima svakog dana plačem – kaže Medina.

Ona je jedna od ne baš malog broja ljudi sa dugotrajnom anosmijom, poremećajem koji je potcenjena posledica pandemije.

- Većina onih koji su u pandemiji izgubili čula ukusa i mirisa oporave se za tri do četiri nedelje - kaže Valentina Parma, psiholog sa Univerziteta Temple u Filadelfiji.

- Ali, 10 do 15 odsto osoba koje su preležale kovid-19 tu posledicu vuče mesecima.

"Kad kafa počne da miriše na đubre, to je dobar znak"

Gubitak čula mirisa i ukusa u pandemiji pogodio je oko deset miliona ljudi u svetu. Ukus i miris često se smatraju manje važnim od vida i sluha, i njihov gubitak doživljava se kao manje ozbiljan od drugih posledica dugog kovida, prenosi Jutarnji list.

Parma se sa tim ne slaže, jer gubitak ukusa i mirisa mogu da iniciraju teskobu, pa čak i depresiju.

Poput ostalih "anosmičara" Medina je utehu i solidarnost pronašla u grupi za podršku koju je organizovala bolnica u blizini njenog doma.

Takvih grupa na društvenim mrežama ima mnogo. Jedna od njih je britanska grupa AbScent koja je osnovana pre pandemije – tada je brojala 1.500 članova i mahom su je činili ljudi koji zbog problema sa sinusima gube čulo mirisa i ukusa, a danas ih ima više od 45.000 i prednjače oni koji imaju dugi kovid.

Najčešće pitanje koje postavljaju korisnici isto je ono koje progoni Medinu: „Da li će se čula ukusa i mirisa ikada vratiti?“. Parma kaže da je to teško predvideti.

Jedan od dobrih indikatora da su anosmičari na dobrom putu oporavka je razvoj parosmije - iskrivljenog čula mirisa. Kada, na primer, kafa miriše kao đubre, to je znak da receptori mirisa počinju da se oporavljaju.

Leka za anosmiju nema, a jedina terapijska preporuka je da se četiri različita mirisa „njuše“ dva puta dnevno.

- To daje rezultate u 30 odsto slučajeva, ali tek posle tri do šest meseci redovne prakse - kaže Parma.

(Telegraf.rs)