Naučnici o koroni i vakcini: Ovo je kao trka u naoružanju koju moramo da pobedimo

Umor od pandemije, lepše vreme i popuštanje mera doveli su do porasta broja zaraženih

U toku je trka između vakcina protiv kovida 19 i mutacija koronavirusa koje prete da ih ugroze, otkrivaju naučnici koji se bave ovom problematikom. Oni najavljuju da će nauka za svaki novi soj korone imati unapređenu vakcinu i kažu da svet ne mora da brine.

Preporučujemo

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da još nije vreme da se spusti gard jer virus i dalje mutira i da bi preterano opuštanje moglo da predstavlja najveći problem, prenosi Glas Amerike.

Vakcine su manje efikasne protiv nekih varijanti, a što se virus više bude širio, to će i mutacije biti češće, odnosno vakcine manje efikasne. Do sada se efikasnost vakcina proučavala u malim grupama u laboratorijskim uslovima, a kako je krenula masovna vakcinacija, efikasnost vakcine se proučava u realnom svetu.

- Uvek se brinete u početku da li će vakcine funkcionisati? I evo, funkcionišu - rekao je predsedavajući odbora za vakcine pri Upravi za hranu i lekove (FDA) Arnold Monto.

Vakcine efikasne, sprečavaju smrtne ishode

Vakcine Fajzer/Bajontek i Moderna su više od 90 odsto efikasne u prevenciji bilo kakvog zaražavanja, sa ili bez simptoma, saopštili su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) koji su radili studiju na zdravstvenim radnicima. Utvrđeno je da su ove vakcine efikasne čak 80 odsto posle jedne doze.

Druga studija CDC sprovedena u staračkim domovima pokazala je da vakcine sprečavaju ozbiljnu bolest i smrt kod najranjivije populacije. Stariji od 65 godina su i najteže pogođeni kovidom u SAD, odnosno čine 80 odsto obolelih.

Više od polovine starije populacije je do sada primilo barem jednu dozu vakcine, a broj umrlih i hospitalizovanih se smanjuje.

- I to je dobra vest u vezi sa efikasnošću vakcine - rekla je direktorka CDC Rošel Valenski.

Ali, istovremeno raste broj hospitalizovanih ispod 50 godina, kaže Valenski.

Umor od pandemije, lepše vreme i popuštanje mera doveli su do porasta broja zaraženih.

- Zabrinuti smo jer ne deluje da radimo stvari koje bi trebalo kako bismo kontrolisali virus - kaže epidemiolog Džefri Šaman sa Univerziteta Kolumbija.

Borba sa mutacijama

Neki stručnjaci strahuju da počinje četvrti talas zaražavanja koji donosi i nove, zaraznije sojeve virusa. Iako se ne predviđa tako masovno zaražavanje u SAD kakvo je bilo do sada, "ima naznaka da se usporava pad broja zaraženih i da se dostigao plato", kaže Majkl Li sa MIT univerziteta.

Mutacija koja se pojavila u Južnoafričkoj Republici do sada najviše zabrinjava, jer omogućava virusu da još žešće napadne imuni sistem nego njegova osnovna verzija.

Pokazalo se da su vakcine Džonson i Džonson 57 odsto efikasne u sprečavanju zaražavanja tim sojem u JAR, a 72 posto su efikasne u SAD gde taj soj nije toliko zastupljen.

Vakcina Astra Zeneka je efikasna samo 10 odsto u sprečavanju južnoafričke varijante.

Novi soj registrovan u Brazilu takođe se brže širi i pokazalo se da njime mogu da se zaraze i oni koji su već preležali koronavirus.

Soj iz Tanzanije u sebi sadrži gotovo sve do sada poznate mutacije.

Dve nove varijante registrovane su u Kaliforniji, a dve u Njujorku, i u sebi imaju mutacije registrovane u Južnoafričkoj Republici i Brazilu.

- Ovo je kao trka u naoružanju. Napravićemo nove lekove, nova antitela, nove varijante vakcine ako virus nastavi da mutira - kaže profesor Šaman.

A virus će više mutirati što se više bude širio.

(Telegraf.rs)