Korona žurke nisu samo inat i želja za provodom: Psiholog o korenima potrebe da se krše pravila
Da li je samo reč o čuvenom srpskom inatu i koji su koreni ovakvih potreba pitali smo Aleksandru Janković, kliničkog psihologa
"Razbijena još jedna korona žurka", "Interventna rasterala goste", "Kažnjeni zbog okupljanja i nenošenja maski" samo su neki od naslova koji poslednjih dana privlače dosta pažnje i sve su češći u medijima.
U isto vreme, broj osoba zaraženih kovidom-19 ako ne raste onda stagnira, baš kao i broj preminulih i onih koji se na respiratoru bore za život.
Epidemiološka situacija u našoj državi daleko je od povoljne, pandemija korona virusa traje već godinu dana, a sa njom i strah, iščekivanje, tzv. nova normalnost i - inat. Kada sagledate sve ove činjenice i želite da eliminišete "uljeza", prvo što pomislite je da tu nema mesta inatu.
Ipak, postoje i oni koji uprkos svemu žele da se provesele, popiju piće u nekom lokalu, sednu i okupe se sa prijateljima kao nekada... Ali, dok većina strpljvo čeka da "oluja prođe", dotle su neki nestrpljivi, pa rizikuju ne samo da budu kažnjeni, već i da se zaraze i prenesu korona virus članovima svojih porodica.
Da li je samo reč o čuvenom srpskom inatu i koji su koreni ovakvih potreba pitali smo Aleksandru Janković, kliničkog psihologa.
Prema njenim rečima, ovakva pojava karakteristična je za ljude koji su dugo izloženi nekoj ozbiljnoj frustraciji.
- Nismo mi tu unikatni, tzv. korona žurke se pojavljuju u velikom broju zemalja, i to je karakteristično kada smo u ovakvoj frustraciji čiji se kraj ne vidi i ne postoji vremensko ograničenje kada će život krenuti normalnim tokom - kaže psiholog Aleksandra Janković za Telegraf.
- Kod nekih ljudi to izaziva bes i manje straha za razboljevanje, pa čak ih i kazne ne uzbuđuju - objašnjava Janković i dodaje da oni koji su na takvim žurkama svakako to sebi mogu da priušte u finansijskom smislu.
Sagovornica Telegrafa smatra da se radi o revoltu prema svemu što nas ograničava i što samim tim minimizuje naše individualne i hedonističke potrebe.
Janković ukazuje i na to da se ovakva vrsta otpora pojavljuje u raznim okolnostima, i da je samo pitanje vremena kada će se i ko dosetiti na koji način se može prekšiti nešto što je pravilo. Ona, takođe, ističe i činjenicu da je u Srbiji takva potreba izraženija zbog specifičnog mentaliteta.
"Ne vide svi vezu između prekršaja i ugrožavanja tuđeg zdravlja"
Janković veruje da kod učesnika žurki postoji doza kajanja, ali da oni ipak nemaju ideju da su time ugrozili nekog drugog.
- U njihovim glavama ne postoji veza između prekršaja i toga da se neko razboleo - navodi psiholog i to objašnjava činjenicom da su se razboljevali i ljudi koji su se čuvali.
- Jednostavno nisu u stanju da sagledaju bilo čiju bolest kao posledicu svojih aktivnosti. Za njih je to nešto udaljeno i ostaje na nivou brojki i strašnih slučajeva koji se dešavaju nekom drugom - objašnjava Janković.
Manji broj čak i mladih ljudi koji su i te kako buntovni i imali su iskustva u porodici bolesti roditelja ili bližnih je učesnik takvih žurki, zato što postoji potpuno realna svest o tome da sopstvena neodgovornost može da ugrozi one koje vole.
- Oni koji su imali iskustva u porodici gde su se razboleli roditelji ili bližnji, a učesnici takvih žurki ipak imaju realnu svest - komentariše sagovornica Telegrafa.
Iz svega se mora nešto naučiti
Janković kaže da su Srbi genijalni kada brzo treba smisliti male subverzivne akcije, ali da nedostaje i dugoročna strategija.
- Ono što je poražavajuće je što će ova situacija proći, ali proći će i život u kome ništa nismo naučili. Iz svega ovoga se mora nešto naučiti, centar i suština života ne bi trebalo da bude samo nešto što je spolja organizovano, ludovanje i manifestacije ovakvog tipa... Treba obogatiti i svoj duh - kategorična je sagovornica Telegrafa.
Prigovori onih koji i u ovakvoj epidemiološkoj situaciji žele da sve bude otvoreno i dozvoljeno, ukazuju i na suštinu života u 21. veku, smatra Janković i dodaje da se suština svela na odustvo prave komunikacije i pripadnost tzv. stadu.
- Ovo je tehnološka era, pa svi i kad se okupe oni su "u telefonima". Sa druge strane, relativno je mali broj onih koji imaju drugu vrstu interesovanja. Do sada nismo videli da je napravljena gužva u pozorištu ili biblioteci. Sve se svodi na zabavu i očekivanja savremenog čoveka da mu sve bude spolja servirano - kaže Janković.
"Vreme je da se postavi pitanje šta je realni smisao i cilj života"
Suštinski, veće je siromaštvo duha nego ponude spoljne i površne zabave, objašnjava psiholog i dodaje da čak ni prigovori da su "putovanja ukinuta" nisu potpuno istiniti. Uvek je, podseća ona, moguće putovati po svojoj državi, pa čak i prvi put videti mesta u sopstvenom gradu.
- Vreme je da se malo istrenira i strpljenje i da se postavi pitanje šta je realni smisao i cilj života - ističe Janković.
Kao drugačiji primer ona apostrofira ljude koji su u ovakvoj situaciji pronašli druge načine da okupiraju svoje vreme, bave se sobom i urade nešto što će obogatiti ne samo jedan njihov dan, već i čitav život.
- Neki su otkrili svoje talente ili se posvetili postojećima, uređuju životni prostor, koriste blagodeti interneta, jer ovde nije samo pitanje fizičkog već i duhovnog preživljavanja i oživljavanja... Da li ćemo posle svega duhovno oživeti ili čekamo neki spoljni faktor, kao što je recimo otvaranje granica da nam se tako nešto desi? - pita se psiholog.
Janković podseća da postoji obilje stvari koje svaki čovek može da nauči i da bude zadovoljan - ne mora da čeka da mu tako nešto bude "dato spolja".
Kakav je vaš stav o tzv. korona žurkama? Podelite svoje mišljenje u komentarima...
(Telegraf.rs)