"Pustite ih da odmore vikendom": Koliko je vremena, shodno uzrastu, deci potrebno da se naspavaju?

Da li je do roditelja ili ipak probleme tinejdžera sa spavanjem treba ozbiljno shvatiti?

Čini se da je roditeljima, kada je dužina sna njihove dece u pitanju, teško ugoditi. Oni koji imaju bebe žale se na neispavanost, oni koji imaju tinejdžere žale se da njihova deca predugo spavaju.

Preporučujemo

Da li je do roditelja ili ipak probleme tinejdžera sa spavanjem treba ozbiljno shvatiti? Doktor Vukašin Čobeljić, psiholog iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, kaže za RTS da bi tinejdžere trebalo pustiti da se odmore tokom vikenda, ali da treba imati meru. Navodi da je ključan ritam spavanja i da bi roditelji trebalo da pronađu ograničenja.

Vukašin Čobeljić rekao je da je uobičajeno da tinejdžeri spavaju osam do deset sati tokom dana.

- Bebama uzrasta do dve nedelje potrebno je 16 sati spavanja, od dva meseca 13 do 15 sati, deci uzrasta od šest do 12 godina je neophodno od devet do 12 sati, kod tinejdžera osam do deset, a kod odraslih je dovoljno šest do osam sati“, kaže Čobeljić.

Postoje, navodi, i individualne razlike, pa kratkim spavačima su dovoljna tri do četiri sata noćnog spavanja.

- Dugim spavačima je neophodno osam do deset sati - ističe Čobeljić.

Smatra da ako je vikend u pitanju, treba pustiti adolescente da se odmore ako je bilo naporno tokom škole, ali treba imati meru.

- Sve što je ekstremno nije adekvatno. Ako to prelazi u hipersomniju, ako se beži u san, tu treba reagovati, uočiti da je to promena u odnosu na raniji period, to treba podeliti sa tinejdžerom, razgovaarti, videti da li je nešto iza toga, pokazatelj nekog stresa i slično - dodaje Čobeljić.

Neispavanost može, navodi, ukoliko se radi o hroničnoj nesanici, da se na kratkotrajom nivou odražava na zamor, smanjenu efikasnost u obavljanju svakodnevne aktivnosti.

- Poznato je da deprivacija sna, sprečavanja sna duža od tri dana dovode do konfuzije, halucinacija i slično. Do 48 sati se toleriše. Na duže staze uticaće na njihovu koncentraciju, pamćenje, pažnju. Treba naći i neki balans jer se obično uveče opuštaju ili imaju interakciju sa vršnjacima, igrajući igrice i slično. Treba prepoznati koje su njihove potrebe i naći ograničenja da to ne bi imalo loše posledice - napominje Čobeljić.

Na pitanje kako objasniti tinejdžerima da bi trebalo u 22 ili 23 da legnu da spavaju, Čobeljić ističe da su ključni razgovor i poverenje.

- Adolescencija je period kada se dovode u pitanja razni stavovi i autoriteti i treba se oslanjati na argumente. Ključan je da je spavanje neophodno za rast i razvoj, ali i za sazrevanje mozga. Istraživanja pokazuju da se sazrevanje mozga i pozitivan uticaj spavanja odvajaju i do 30. godine - kaže Čobeljić.

Ključan je, napominje, ritam spavanja - leći u uobičajeno vreme i u uobičajeno vreme se buditi.

- Ta vrsta ritma, te navike, najpozitivnije deluje. Ako se dešava u kontinuitetu, ako kasnije spavaju, onda tokom vremena može da ima posledice - izjavio je Čobeljić.

Poželjno je što ranije leći, jer se, navodi, luči hormon rasta.

Na pitanje može li se popodnevnim snom nadomestiti ono što tinejdžeri nisu prespavali prethodne noći, Čobeljić ukazuje da može kratkoročno, ali ne i dugoročno.

- Postoje takozvani dvofazni spavači, to su oni koji spavaju tokom popodneva sat ili dva. Koliko je bitan kvalitetan san i redovan san, ne samo dužina sna, svi znamo da nekad san ne deluje prijatno, nije okrepljujući, tako da je bitan i taj aspekt - zaključio je Čobeljić.

(Telegraf.rs)