Za dva dana četiri samoubistva mladih u Beogradu: Stručnjak ukazuje na uzroke, znake i kako pomoći

Da li su problemi mladih nevidljivi odraslima, šta su znaci koji ukazuju na samoubistvo i kako pomoći osobama u najosetljivijem dobu pitali smo pedagoškinju Milenu Šekularac

Javnost je pre dva dana potresla vest o devojci koja je izvršila samoubistvo skočivši sa zgrade, juče ponovo prodrmalo saznanje o tome da je ruku na sebe diglo još dvoje mladih ljudi. Nešto kasnije poražavajući niz se nastavio kada je objavljeno da je sebi život oduzela još jedna mlada devojka, sportistkinja. Crni bilans je četiri samoubistva za dva dana u samo jednom gradu u Srbiji.

Preporučujemo

I dok se javnost šokira, pojedinci osuđuju i traže krivca u institucijama, roditeljima, vremenu u kome živimo, oni koji misle da nemaju izlaza odlaze ostavljajući bol i samo jedno pitanje: Zašto?

Kada su ovakvi događaji u pitanju, posle detalja tragedije ono što najčešće čujemo je da su bili mladi i da nije bilo razloga za ovako nešto, da ništa nije ukazivalo na tragičan ishod i da nisu tražili pomoć.

Da li su problemi mladih nevidljivi odraslima, šta su znaci koji ukazuju na samoubistvo i kako pomoći osobama u najosetljivijem dobu pitali smo pedagoškinju Milenu Šekularac, koja je pre svega istakla da se ideja o samoubistvu ne događa preko noći.

- Samoubistvo je uvek praćeno nekim porukama koje se šalju, a nekada može da bude i stvar impulsivnosti. Ovakav čin može da bude iznenađujuć za okolinu, porodicu, školu, ali ako se sa detetom redovno i intenzivno razgovara, ako se gaji odnos poverenja sa bliskim članovima porodice, teško je da će se mlada osoba odlučiti na ovakav čin - kaže Milena.

Mladi šalju poruke i signale: "Molim vas, pomozite mi"

Kako pedagoškinja objašnjava mladi šalju poruke i signale koji su kao transparenti iznad njihovih glava gde mole za pažnju i pomoć, na različite načine, a da bi ih prepoznali i roditelji i institucije potrebna je edukacija, praćenje ponašanja i osluškivanje dece.

Ovo je, objašnjava Šekularac, i jedan od razloga zašto mladi dižu ruku na sebe.

- Zanemareni su u smislu da se sa njima ne razgovara, ne obraća se pažnja na njihova emocionalna stanja i na doživljaj sebe i sveta oko njih. Adolescencija jeste period kada je sve uzburkano i kada treba rešiti određene razvojne zadatke, tada se i javljaju neraspoloženja i depresivne misli uobičajene za ovaj period - nastavlja ona i ukazuje i na pojavu suicidnih misli.

- Suicidne misli su česta pojava u ovom dobu, ali i njih treba pratiti i razlikovati dubinu, intezitet i trajanje. S jedne strane normalna su pojava u smislu da se mlad čovek zapita šta bi bilo kada me ne bi bilo, ko bi mi došao na sahranu i tako dalje. Ipak, ako su ovakva raspoloženja intenzivna i duboka, ako su uporna onda postoji materijal za ozbiljno preispitivanje - kaže pedagoškinja.

- Jedan od načina prevencije samoubistva kod dece i adolescenata jeste i da deca ne budu samo negovana već i suštinski prihvaćena. Dete treba da zna da je vredno samo po sebi i samo zato što postoji, da sve ostalo dolazi kasnije - ističe Šekularac.

Šta su najčešći uzroci?

Uzroci za ovakav čin mogu biti razni, ali dominanto u doba adolescencije je (ne)prihvaćenost od porodice, društva okoline iz različitih razloga.

Kako Šekularac objašnjava sve potiče iz porodice, međutim u ovom dobu veći uticaj ima vršnjačka grupa. Ona ukazuje i na to da je adolescentima i mladim ljudima veoma važno da budu prihvaćeni i da na taj način dobijaju potvrdu svoje vrednosti.

Neki od razloga mogu biti i promena sredine, izmeštanje iz kulturnih normi, seksualni identitet, itd.

Samoubistvo dolazi, napominje, iz osećaja nemoći i gubljenja kontrole nad problemima sa kojima se osoba suočava.

Pre svega sve potiče iz porodice, ipak u toku odrastanja i vršnjačka grupa ima veliki uticaj. Adolescentima i mladim ljudima je važno da budu prihvaćeni, i na taj način oni dobijaju potvrdu svoje vrednosti.

 Odgovornost je zajednička

Institucije i pojedinci udruženi sa roditeljima nose zajedničku odgovornost u prevenciji ovakvog čina. Šekularac ističe i edukaciju o mentalnoj higijeni pre svega kod roditelja.

- Roditelji ne bi trebalo da smatraju da je briga o mentalnom zdravlju sramota i tabu, naprotiv. O tome treba da se razgovara. Edukovati se i biti emocionalno pismen, prepoznati emociju i znati kako da se nosite sa njom, jer svaka od njih ima svoju ulogu - kaže pedagoškinja i ističe da je odgovornost na svima.

(Telegraf.rs)