Žene u Srbiji sve kasnije postaju majke: Ginekolog o rizicima i benefitima trudnoće posle 35. godine
U Srbiji, ali i u celoj Evropi pomerena je starosna granica za rađanje prvog deteta
Sve je češća pojava prvorotki u tridesetim i četrdesetim godinama života, a statistike Svetske zdravstvene organizacije beleže značajan porast u procentu žena koje se odlučuju na prvu trudnoću posle 35. godine.
Preporučujemo
Doktorka iz KBC "Dragiša Mišović": Raste broj trudnica sa kovidom 19, kliničke slike sve teže
Ne kriju nesavršenosti i bistaju od sreće: Evo kako poznate Srpkinje izgledaju nakon porođaja
Odluku da sve kasnije rađaju prvo dete žene donose usled brojnih faktora, a jedan od njih je i savremen, moderan način života, iako funkcija "biološkog sata" nije evoluirala zajedno sa ovom pojavom.
Koliko je rizično da se žena odluči na rađanje u kasnijem reproduktivnom periodu i kakve to izazove nosi razgovarali smo sa ginekologom akušerom dr Vanjom Miloševićem.
- Svaka žena starija od 35 godina koja se odluči za potomstvo pripada visokorizičnoj grupi - kaže dr Vanja Milošević za Telegraf. - S godinama žena teže i ostvaruje potomstvo zbog toga što raspolaže određenim brojem jajnih ćelija i njen ovularni kapacitet se vremenom smanjuje.
On, takođe, navodi da žena s godinama ne samo da gubi broj zdravih jajnih ćelija, već je podložnija i nekim hroničnim oboljenjima.
- Problemi sa štitnom žlezdom, gojaznost, hipertenzija... Sve to može uticati umnogome na trudnoću i otežati je. Kada je žena mlađa, komplikacije su svedene na minimum - kaže sagovornik Telegrafa.
On podseća da trudnoća ženu čini zdravijom i štiti čak i od ozbiljnih bolesti:
- Žena koja nije rađala sklonija je malignim oboljenjima u odnosu na onu koja jeste. Mnoge bolesti, uključujući karcinom jajnika, endometrijuma i/ili dojki dijagnostikovane su kod mnogo manjeg broja žena koje su rađale. Pored toga što trudnoća donosi neverovatnu sreću majci, ona je zaslužna i za očuvanje njenog zdravlja.
Ginekolog Milošević smatra da su starije generacije žena bile znatno zdravije jer su rađale više dece u adekvatnom reproduktivnom periodu, između dvadesete i tridesete godine života.
- Naše bake, pa i majke su imale mnogo manje zdravstvenih problema od onih koje danas ima savremena žena, počev od policističnih jajnika do malignih promena - konstatuje ginekolog.
On navodi da je idealan period za reprodukciju sa najmanjim rizicima između dvadesete i dvadesetsedme godine života. Iako reproduktivni period traje od prve pojave menstruacije, pa sve do pojave simptoma menopauze, mlade žene nekada nisu sposobne emocionalno, psihički, pa ni psihološki da postanu majke, a kod starijih žena rizici se isključivo svode na one zdravstvene prirode.
- Prvi rizik koji nosi kasna trudnoća jeste prevremeni porođaj, a zatim može doći i do povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, problem sa laktacijom, rađanja bebe sa manjom kilažom... Sve je to češće kod prvorotki u zrelijoj životnoj dobi nego kod mlađih - kaže dr Milošević.
Godinama već može se čuti priča da su deca koju su roditelji dobili u starijoj životnoj dobi inteligentnija i viša, ali sagovornik Telegrafa demantovuje ovu tvrdnju i svrstava je u mit.
- To je naučno nepotkrepljena stvar. Teško je ustanoviti intelektualni kognitivni kapacitet deteta, posebno u prenatalnoj fazi. To je nedokazivo i na osnovu izdvojenih slučajeva ne mogu se postavljati ovakvi parametri za nešto što nije egzaktno i dokazivo - zaključuje dr Vanja Milošević.
(Telegraf.rs)