"Ne žurite sa proverom antitela": Doktorka objasnila koliko je vremena potrebno da vakcina deluje

dr Marija Gnjatović, naučna saradnica Instituta za primenu nuklearne energije detaljno je objasnila koliko vremena treba da bi vakcina u potpunosti delovala

Ne bi trebalo žuriti sa proverom antitela u organizmu posle vakcinacije, kaže dr Marija Gnjatović, naučna saradnica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).

Preporučujemo

Gnjatović je za RTS rekla i da se sve veći broj zaraženih korona virusom može objasniti opuštanjem građana posle početka vakcinacije.

- Simptomi su različiti kod svake osobe, a zavise i od količine virusa kojoj je neko bio izložen kao i stanja organizma - navodi Gnjatović.

Ona je istakla i da je potrebno vreme da se stvore antitela, a pun efekat vakcine bilo kog proizvođača je dve nedelje posle druge doze, ili kasnije.

- Između prve i druge doze ste ili nezaštićeni ili tek počinje da se stvara imunitet - dodaje Gnjatović.

Prema njenim rečima, "Fajzerova" vakcina daje najbrži humoralni, serološki odgovor.

- Antitela kod većine građana koje smo testirali stvaraji se dve do tri nedelje nakon prve doze vakcine, preko 85 odsto. Za drugu dozu se očekuje da produži trajanje serološkog odgovora - objašnjava Gnjatović.

Sputnjik V vakcini treba nekoliko dana više nego Fajzerovoj da da odgovor, a oko 80 odsto ljudi ima antitela nakon tri nedelje od primanja prve doze. Pun odgovor se dobija tek posle druge doze.

Kako je istakla Marija Gnjatović, primećeno je da kod starijih osoba imunološki odgovor dolazi kasnije.

Navodi da se merenje količine antintela preporučuje dve do tri nedelje nakon druge doze.

- Za sve vrste vakcina to se može uraditi posle pomenutog perioda, osim vakcine ''Astra-Zeneke'' pošto se u slučaju tog cepiva druga doza prima čak 12 nedelja posle prve - dodaje.

Gnjatovićeva navodi da je vakcina "Astra-Zeneke" slična "sputnjikovoj" i da stvara imunitet dvadesetak dana posle primanja prve doze koji u slučaju zaražavanja sprečava pojavu teže kliničke slike.

Neželjene reakcije kod Sputnjik vakcine mogu biti glavobolja i kratkotrajna povišena temepratura. Nikave ozbiljne nuspojave nisu primećene kod Sputnjika, pa se isto može očekivati i za cepivo Astra-Zeneke, dodaje ona.

Antitela se stvaraju posle dvadesetak dana, daje dobru zaštitu u periodu između primanja prve i druge doze vakcine.

Ispitivanjima se došlo do zaključka da je najbolji efekat vakcina Astra-Zeneke kada se druga doza primi 12 nedelja posle od prve, ukazuje Gnjatović.

Dodaje se da istu preporuku za primenu očekuje i za "Fajzerovu" vakcinu koja takođe daje dobar odgovor posle prve doze.

Naglasila je da podaci iz Britanije pokazuju da cepiva "Astra-Zeneke" i "Fajzera" u više od 90 odsto slučajeva štite od težih oblika kovida 19 posle prve doze.

- Prema preliminarnim rezultatima, sve vakcine koje se upotrebljavaju u Srbiji štite od britanskog soja koronavirusa. Ne može se očekivati da će se protein virusa toliko izmeniti da vakcine postanu potpno neefikasne u borbi protiv različitih sojeva, učinak može biti samo umanjen - kaže Gnjatović.

Ona objašnjava i da ne postoje jasno definsane vrednosti količine antitela od zaštite od infekcije ili teže kliničke slike posle imunizacije.

- Znamo da referentne vrednosti antitela štite od ponovne prirodne infekcije, a to se očekuje i od vakcinacije - kaže Gnjatović.

Govoreći o slučajevima zaražavanja koronavirusom posle primanja druge doze vakcine, Gnjatovićeva napominje da se to dešavalo dan-dva posle primanja druge doze, ukazujući da je većina građana primila kineski "sinofarm" kod koga se najsporije stvara imunitet.

Gnjatović smatra da je za kolektivni imunitet potrebno još ovoliko vakcinacija koliko je građana imunizovano do sada (1.792.912, 647.019 osoba dobilo drugu dozu cepiva) i da se to dogodi u što kraćem vremenskom roku kako bi se sprečila transmisija ili bar usporilo širenje zaraze.

(Telegraf.rs)