Kada organizam dođe u kontakt sa koronom, može da vam se desi ova oluja: Ona je odgovorna za smrt

Zbog citokinske oluje svaki peti oboleli od kovida 19 završi u bolnici, dr Pejnović objašnjava zašto je ovaj proces opasan

Prema dosadašnjim istraživanjima citokinska oluja znatno ugrožava zdravstveno stanje pacijenata obolelih od kovida 19.

Preporučujemo

Citokinska oluja je proces u kome naš imunološki sistem u susretu sa nepoznatim virusom reaguje preteranim umnožavanjem ćelija imunološkog sistema koje luče citokine, a koji pak aktiviraju nove ćelije ovog sistema.

Doktori kažu da ovo stanje može da ošteti plućne alveole, pa na taj način otežava dotok kiseonika iz vazduha u krvotok. Time pluća ne snabdevaju organe dovoljnom količinom kiseonika, i dolazi do potrebe za respiratorom. Pored pluća, može doći i do zatajivanja više organa, jetre i bubrega. U nekim slučajevima sve se može završiti i fatalnim ishodom.

Kada počnu da otkazuju vitalni organi

– Citokinska oluja je sistemski zapaljenski sindrom koji je životno ugrožavajući. Karakteriše se prekomernom aktivacijom imunskih ćelija i povišenim nivoima citokina u krvi. Nastaje kada postoji poremećaj u regulaciji aktivnosti imunskih ćelija koji rezultira prekomernim izlučivanjem citokina. Tri kriterijuma određuju dijagnozu citokinske oluje: povišeni nivoi citokina u krvi, simptomi akutnog sistemskog zapaljenja i sekundarni poremećaj rada organa (bubrezi, jetra, pluća). Disfunkcija više organa može dovesti do njihovog zatajivanja i smrtnog ishoda ako se ne preduzme adekvatno lečenje – objašnjava za eKliniku naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Univerziteta u Beogradu i predsednica Društva imunologa Srbije dr Nada Pejnović.

Zbog ovog sindeoma hospitalizovan je svaki peti pacijent oboleo od kovida 19, izjašnjava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Fenomen hiperinflamatorne oluje poznat je već dve decenije i nauka ga povezuje se sa SARS-om, koji je bio prisutan u Aziji 2002. i 2003. godine i bliskoistočnim respiratornim sindromom MERS.

Citokinska oluja odgovorna za smrtne ishode zbog kovida 19

– Kovid 19, uzrokovan SARS-CoV-2, karakteriše se simptomima u rasponu od blagog umora do po život opasne upale pluća, citokinskom olujom i poremećajima funkcije više organa. Smatra se da je citokinska oluja povezana sa smrtnim ishodom kod obolelih sa teškim oblikom kovida 19. Mehanizmi oštećenja pluća i drugih organa u kovid 19 nisu do kraja poznati i predmet su istraživanja. Povišeni nivoi citokina u krvi i povoljni efekti primene imunosupresivne terapije (blokada IL-6, kortikosteroidi) kod obolelih sa teškim oblikom kovida 19, sugerišu da citokinska oluja može doprineti patogenezi ili biološkom procesu nastanka i razvoja bolesti kovida 19 – objašnjava Nada Pejnović.

Šta su citokini i šta rade?

– Citokini su proteini male molekulske težine koji regulišu različite procese u organizmu uključujući imunski odgovor i zapaljenje (inflamaciju). Citokini su regulatorni molekuli neophodni u odbrani organizma od štetnih mikroorganizama jer omogućavaju komunikaciju između ćelija imunskog sistema, usmeravaju, pojačavaju ili zaustavljaju imunski odgovor i inflamaciju. Velika familija citokina uključuje interleukine, interferone, hemokine, faktore rasta, porodicu faktora nekroze tumora i adipokine. Stvaraju se u T i B limfocitima, makrofagama, dendritičnim ćelijama, neutrofilima i drugim ćelijama i vezuju se za specifične receptore na membranama ciljnih ćelija – objasnila je dr Pejnović.

Kako sve nastaje citokinska oluja?

Dr Pejnović kaže da citokinska oluja može da nastane tokom bakterijskih (sepsa) i virusnih infekcija (SARS-CoV-2, EBV infekcije kod predisponiranih osoba).

– Infektivni agensi nisu jedini uzročnici ovog sistemskog zapaljenskog sindroma. Citokinska oluja može da nastane jatrogeno, odnosno posle primene nekih bioloških lekova, anti-CD19 i anti-CD3 antitela, određenih ćelijskih terapija malignih bolesti. Može se javiti i u sklopu autoimunskih i malignih bolesti, kao i urođenih poremećaja imunskog sistema gde zbog mutacije određenih gena dolazi do zapaljenja i u odsustvu infektivnog agensa (autoinflamatorne bolesti) – naglašava dr Pejnović.

Dodaje je da je zapaljenje proces koji je neophodan u odbrani organizma od štetnih mikroorganizama (patogena) i reparaciji tkiva, a pokreće se aktivacijom ćelija urođene i adaptivne imunosti.

– Stroga regulacija zapaljenskog procesa obezbeđuje dovoljnu količinu citokina za uklanjanje patogena i sprečava hiperaktivacju imunskih ćelija sa povećanim izlučivanjem citokina. Citokinska oluja nastaje usled poremećaja regulacije imunskih procesa što rezultira u prekomernom i kontinuiranom stvaranju citokina i njihovim povišenim nivoima u cirkulaciji kada mogu imati sistemske efekte i izazvati oštećenja vitalnih organa. Interferon-gama, interleukin-1, interleukin-6, faktor nekroze tumora (TNF) i interleukin-18 imaju centralnu ulogu u oštećenju tkiva i organa u citokinskoj oluji – ističe dr Pejnović.

Ima li leka za citokinsku oluju?

Kod pacijenata sa najtežom kliničkom slikom, do proglašenja ovog stanja dolazi otprilike nedelju dana posle hospitalizacije.

Lekari nastoje da smire citokinsku oluju, a da pritom ne smanje imunske mehanizme koji štite od infekcije i neophodni su za uklanjane virusa iz organizma.

(Telegraf.rs)