Kupus ublažava nervozu i jača imunitet: Nutricionisti savetuju kako da se hranite u doba pandemije

- Kad je organizam izložen dodatnim rizicima, trebalo bi unositi namirnice koje deluju protivupalno – poručuju stručnjaci

Pandemija korona virusa i priča o važnosti jakog imuniteta naterali su mnoge ljude u Srbiji da počnu da se hrane zdravije. Dok su do 2020. mahom žene odlazile kod nutricionista po savete o ishrani iz estetskih razloga, poslednjih pola godine mnogi su shvatili da hrana može da bude dobra prevencija, te u tom pravcu i razgovaraju sa stručnjacima za ishranu.

Preporučujemo

– Ljudi žele da se hrane zdravo, kako bi ojačali organizam i imunitet. Porasla je svest o značaju ishrane za zdravlje i o tome da lekovi rešavaju samo posledice, a da je hrana preventiva – kaže za eKliniku nutricionista Branka Mirković.

I nutricionista Marina Šišović Mitrović potvrđuje da su se ljudi osvestili i shvatili da je ishrana jedan od preduslova za zdravlje, uz ostale zdrave navike, poput fizičkih aktivnosti.

- Strah je bio glavni pokretač, motivacija da se okrenu sebi – kaže nutricionista Šišović Mitrović.

Duži boravak u kući uticao je na to da češće odlazimo do frižidera, a manjak druženja na kakva smo navikli i izloženost lošim vestima negativno je uticao na psihološko stanje.

Može li hrana da nam pomogne da se osećamo bolje, a da u isto vreme ne utiče na porast kilaže?

Nutricionista Mirković daje potvrdan odgovor i objašnjava da loše stanje u crevima može da doprinese depresiji:

– Iz tog razloga, potrebno je unositi probiotske namirnice, a oni nervozni, koji jedu na nervnoj bazi, treba da se fokusiraju na čorbice od povrća i salate. Ako grickaju šargarepu ili kupus, stvara se serotonin, hormon koji je „zadužen“ za osećaj sreće.

Prema njenim rečima, kad je organizam izložen dodatnim rizicima, trebalo bi unositi namirnice koje deluju protivupalno i jačaju imunitet.

– Za mlađi i zdrav organizam preporuka je da 35 odsto dnevnog unosa čine bazne, a 35 odsto kisele namirnice. Za stariju populaciju i osobe oštećenog zdravlja, ovaj odnos se menja, u korist bazne hrane. Treba jesti namirnice koje deluju protivupalno. Za osobe koje imaju imunosistemske bolesti, kao što su reumatizam, hipertenzija i druge, gde nema intenzivne upale, ali je telo u fibroznom stanju, to jest ono je kontinuirano pod upalom, unos ovakvih namirnica je posebno važan – kaže Branka Mirković za eKliniku.

Nutricionista Šišović Mitrović dodaje da su najosetljivije kategorije po pitanju kovida 19 dijabetečari, osobe koje imaju povišen krvni pritisak i gojazni, te bi posebno trebalo da povedu računa o tome šta jedu.

– Pravilna ishrana treba da sadrži biljna vlakna, osnovne vitamine i minerale i važno je unositi 2 do 3 litre tečnosti dnevno, i to u vidu vode, čajeva i supa. Potrebno je isplanirati 3 obroka i jednu užinu svakog dana, „uobročiti se“. Stalno grickanje nije dobro, jer uneta hrana tako neće moći da se metaboliše, odnosno neće biti iskorišćeni njeni dobri sastojci – naglašava Šišović Mitrović.

Kako da napravite idealan obrok

Nutricionista Mirković podseća da bi idealan obrok trebalo da sadrži 5 vrsta povrća; primera radi - zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz i šargarepu. Dobro je jesti i krompir koji je kuvan sa korom, jer se ispod nje nalaze korisni sastojci.

– Ishrana treba da bude bazirana, na prvom mestu, na povrću: zelenom, lisnatom, korenskom, koje sadrži vitamine i minerale - objašnjava Branka Mirković. - U tanjiru treba da se nađu i grasak, pasulj, boranija, ali bez mesa i zaprške, kao i sveži začini. Treba uključiti i barena jaja, kajganu ili „na oko“, spremljena na blagoj temperaturi.

Mirković preporučuje manji unos mesa i mlečnih proizvoda i dodaje da bi duboko prženu i termički jako obrađenu hranu, kao i industrijski obrađenu, trebalo isključiti.

Kad je najbolje jesti voće?

Nutricionista Šišović Mitrović kaže da je idealno vreme za konzumiranje voća pola sata pre obroka. Prema njenim rečima, u vreme pandemije na trpezi bi trebalo da se nađe voć koje sadrži visoku koncentraciju vitamina C, poput nara, ribizle, jabuke…

- Ribizla, pored antioksidanasa, sadrži vitamine B kompleksa, K i A. Deluje protivupalno, ima dosta kalijuma koji je neophodan za rad srca i protiv upale pluća. Smanjuje hipertenziju i utiče na poboljšanje izgleda kose i kože. Takođe, nar, malina i višnja puni su C vitamina, koji pomaže snižavanju temperature, a aronija deluje antivirusno. Sadrži vitamine C i E, bioflavonoide i antioksidanse – objašnjava Šišović Mitrović.

Obe sagovornice eKlinike podsećaju da bi iz ishrane sada obavezno trebalo isključiti slatkiše, grickalice i gazirane napitke.

Umesto njih, zdrava alternativa su domaći sokovi i ponekad crna čokolada sa visokim procentom kakao delova.

(Telegraf.rs)