Nova studija otkriva: Gotovo trećina ljudi sa "blagim" kovidom oseća simptome i mesecima kasnije

Koliko su česti slučajevi sindroma dugog kovida

Bilo da je pacijent imao tešku ili laku kliničku sliku, sve se češće dešava da ljudi prijavljuju "trajne" simptome koji ne nestaju mesecima posle preležanog kovida.

Preporučujemo

U pitanju je takozvani sindrom dugog kovida. Niko nije siguran koliki procenat ljudi koji su bili zaraženi virusom ima dugi kovid, ali novo istraživačko pismo objavljeno u časopisu JAMA Network Open otkriva podatke o tome.

Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu tokom devet meseci su pratili 177 pacijenta koji su bili zaraženi infekcijom korona virusa. Značajno je neglasiti da je u ovoj grupi bilo 150 bolesnika koji su imali blagu kliničku sliku.

Otkrili su da je 30 odsto ispitanika prijavilo dugotrajne simptome. Najčešći su bili umor i gubitak mirisa ili ukusa. Više od 30 odsto ispitanika prijavilo je da se lošije oseća nego pre preležanog kovida. I 14 učesnika (8 odsto) - uključujući 9 ljudi koji nisu bili hospitalizovani - prijavili su da imaju problema sa obavljanjem barem jedne uobičajene aktivnosti, poput svakodnevnih poslova.

Mnogo veća studija, objavljena početkom januara u časopisu The Lancet, otkrila je da od 1.733 pacijenta sa korona virusom lečenih u kineskom gradu Vuhan, 76 odsto još uvek ima barem jedan simptom šest meseci nakon što su simptomi počeli. Ali ovu grupu su u potpunosti činili hospitalizovani pacijenti.

Lečenje je dug i krivudav put

Centar za post-Covid negu Mount Sinej, u Njujorku, otvoren je još u maju. Do sada je u centru lečeno preko 1.600 osoba.

- Veoma je teško predvideti ko će dobiti ove simptome - rekao je dr. Zijian Čen, medicinski direktor centra i dodao:

- Pacijenti koje vidimo u centru su različitih usrasta i zdravstvenih stanja - prenosi CNN.

Naglasio je da ni osobe koje imaju blagu kliničku sliku nisu zaštićene.

Simptomi i način lečenja

Dr Kristija Sendrok, profesor na Medicinskom fakultetu UC Davis, u Sakramentu, u Kaliforniji, deli simptome u nekoliko kategorija.

Problemi kao što su bol u grudima, otežano disanje i upala srca spadaju u kardiovaskularnu kategoriju.

Bol u prsima i otežano disanje mogu, u zavisnosti od osnovnog uzroka, spadati u respiratornu kategoriju, kao i smanjena tolerancija na vežbanje i abnormalnosti plućne funkcije.

Osipe, gubitak kose, pa čak i gubitak zuba svrstava u dermatološku kategoriju.

Umor, "magla" u glavi i zbunjenost pripadaju kognitivnoj kategoriji.

Neurološka kategorija uključuje gubitak mirisa i ukusa, poremećaj regulacije spavanja, izmenjenu kogniciju i oštećenje memorije. Depresija, anksioznost i promene raspoloženja, objasnio je, spadaju u psihijatrijsku kategoriju.

A pošto su simptomi prilično različiti, ni proces lečenja nije uvek isti.

- Lečenje treba prilagoditi pacijentu. Potrebno nam je vreme kako bismo procenili šta je potrebno našim pacijentima. Neki od njih imaju samo bolove u grudima, otežano disanje i nizak nivo kiseonika, i u tom slučaju to možemo da rešimo. Ako osoba oseća sbunjenos, vrtoglavicu poteškoće sa koncentracijom i poremećaji spavanja moramo da pronađemo drugu terapiju - objasnip je.

Potrebna su dodatna istraživanja

Stručnjaci se slažu da je potrebno mnogo više istraživanja kako bi se bolje razumeo sindrom dugog kovida. Potrebne su dodatne informacije o rizičnim grupama i o efikasnim načinima lečenja.

(Telegraf.rs