Iva je imala 6 godina kad je dobila leukemiju: Njena mama pamti svaki trenutak borbe za ozdravljenje

Mala Subotičanka išla je na transplantaciju koštane srži u Bolonju, a novac za odlazak na lečenje skupljala je cela Srbija

Kada je pre pet godina javnost saznala da se tada šestogodišnja Iva Z. iz Subotice bori protiv leukemije, novac za njeno lečenje i transplantaciju skupljala je cela Srbija.

Preporučujemo

Zahvaljujući ljudima velikog srca, ali i lavovskoj borbi male Ive, devojčica je pobedila leukemiju i uspešno se oporavila od transplantacije koštane srži.

Danas je učenica petog razreda OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ i uživa u svakom danu sa porodicom i vršnjacima.

O Ivinoj borbi za ozdravljenje njena majka Snežana pričala je za portal Subotica.com.

Temperatura, mučnine, pa strašna dijagnoza

- Bio je april 2016. godine, kada je Iva dobila prvu temperaturu, a potom i mučnine – priča Snežana. - Onda joj je jednog jutra pukao kapilar u oku i imala je zujanje u ušima. Odmah smo otišli kod lekara, zadržali su nas u bolnici i ustanovljena joj je leukemija. Više od devet meseci smo bili na Odeljenju onkologije u Novom Sadu, a tokom terapije saznali smo da ima komplikacije i da joj je neophodna transplantacija koštane srži.

Operacija je trebalo da bude urađena u Bolonji i koštala je 90.000 evra. Polovinu te sume skupili su Subotičani, a druga polovina pristigla je preko humanitarnog broja i apela u celoj zemlji.

- Svima smo neizmerno zahvalni što su tada bili uz nas – kaže Ivina mama.

U borbu protiv karcinoma ulazi cela porodica

Svetski dan dece obolele od raka za Ivinu porodicu je posebno težak – slike iz prošlosti iznova ožive i podsete kroz šta su prošli.

- Prve godine sam bez problema pričala na trgu o Ivinoj bolesti. Kasnije nisam mogla. Nisam imala snage... Kada si u tome, u tom šoku, nisi ni svestan kroz šta prolaziš. Tek kada prođe malo vremena, postaneš svestan i bude ti preteško. U borbu protiv karcinoma ulazi cela porodica, svako na svoj način. Iznenadila sam se koliku podršku sam u tom period imala od nepoznatih ljudi, sa koliko ljubavi su mi prilazili i pomagali – priseća se Snežana.

Posle transplantacije Iva se lepo oporavila; primala je samo imunološku terapiju, a godinu dana posle zahvata imala je savršenu krvnu sliku.

- Jednom godišnje idemo na kontrolu. Verovatno ima trauma iz tog perioda, ali ih ne ispoljava; vidim samo ponekad da je nesigurna, da je u strahu kada nisam blizu nje. Bitan period svog života, kada se formira ličnost i stiču prva znanja, propustila je zbog boravka u bolnici. Zato joj treba više truda da savlada školsko gradivo, ali sam sigurna da će i to prevazići – dodaje Snežana.

Roditeljske kuće

Kad se strašni neprijatelj nadvije nad porodicom deteta obolelog od raka, svi očajnički počinju da traže pomoć. Sa tom situacijom suočila se i Ivina mama kada je njena kćerka pobedila leukemiju:

- Dosta ljudi me je zvalo i pitalo za savet. Trudim se da svima pomognem koliko mogu. Svima kažem da ne gledaju na tu bolest kao na najgoru stvar na svetu, nego da uđu u borbu kao da je ona neminovna i da veruju da će sve doći na svoje. Da je to tok života koji će proći. Da budu jaki, pozitivni, da deca osete tu snagu. Ali moraju i na sebe da misle, kako se ne bi i sami razboleli kada sve to prođe.

Podrška je, podseća, potrebna celoj porodici. Kod nas to čini “Nurdor”, organizacija koji obezbeđuje smeštaj u roditeljskim kućama, a zaposleni pružaju svaku vrstu pomoći i podrške porodicama dece koja se bore protiv raka. S puno ljubavi, brige i topline bodre roditelje koji čine sve da spasu svoju decu koja se bore protiv raka.

- U Italiji smo takođe bili u roditeljskoj kući, ali mislim da ona mora da bude sistemska jer je, nažalost, sve je više dece koja se bore sa teškim bolestima – kaže Snežana.

(Telegraf.rs)