Posle 27 godina oslobodila se zavisnosti od gaziranih napitaka: "Sada ponovo uživam u ukusu vode"

Ispovest 31-godišnje novinarke koja je od četvrte godine života bila u začaranom krugu navike koje je želela da se oslobodi

Britanska novinarka Sirin Kejl objavila je ispovest o odvikavanju od gaziranih napitaka. U priči koja je postala viralna Sirin je priznala da punih 27 godina bez dijetetske kole nije mogla da zamisli dan, a onda je odlučila da stane na put toj zavisnosti.

Preporučujemo

Priču je objavila u britanskom Gardijanu.

- Ne sećam se vremena kada nisam bila zavisnik od dijetetskog gaziranog pića. Neke uspomene: sedim za kuhinjskim stolom u kući moje bake na severnom Kipru i vrištim jer majka neće da mi napuni čašu. Imam četiri ili pet godina. Moja baka gleda, uznemirena, dok ja neutešno plačem. Moja majka ne popušta.

Ja sam tinejdžer anoreksičar. Posle dugog dana izgladnjivanja, odlazim do prodavnice na uglu i kupujem sebi bocu gaziranog pića. Moja mama ga više ne kupuje, jer shvata da sam postala zavisnik. Moj nizak nivo šećera u krvi euforično prihvata „zero“ napitak.

Rođendanski poklon

Moj 30. rođendan. Na poslu sam kod svog sada bivšeg poslodavca. Uz veliku pompu, moj šef donosi osam pakovanja dijetetskog gaziranog napitka, sa sve rođendanskom svećicom koja je zaglavljena između pakovanja. Oduševljena sam.

Dijetalnu kolu pijem od trenutka kada se probudim do odlaska na spavanje. Pet konzervi kad mi je dan dobar, sedam kad je loš. Moj dečko se šali na račun moje jutarnje rutine: probudim se, odlazim u kuhinju, čuje se zvuk otvaranja limenke, penušanje pića, pa moje halapljivo ispijanje. Da, svakog jutra.

Koristeći neke matematičke proračune, pretpostavljam da sam popila 11.315 litara dijetetskog gaziranog pića za svojih 31 godinu. To je više od 11.000 litara karamele, što fermentira moju unutrašnjost, kupa jetru u mehurićima.

Zaista želim da prestanem da pijem dijetalne gazirane napitke, i to ne samo zato što godišnje potrošim najmanje 600 evra na njih. Neugodno je i loše za mene. Kad odem na odmor, napunim kolica u supermarketu dijetalnim gaziranim napitkom, dok se moji prijatelji smeju. Uznemirena sam ako u frižideru nemam ništa gazirano. Pre nego što ću otići na spavanje, trčim u prodavnicu da bi me ujutro sačekala hladna limenka.

Godinu dana sam pila lekove za želudac zbog stanja koje je, kako mi je rekao moj lekar, gotovo sigurno izazvalo moje prekomerno konzumiranje dijetetskih gaziranih pića. Ako vas ni odlazak na endoskopiju neće zaustaviti da se okanete gaziranih napitaka, znajte da ste zavisni.

Da bih smanjila troškove, kupujem pakete sa 24 limenke u lokalnom supermarketu. Zaposleni me poznaju i podsećaju me ako zaboravim da uzmem paket. Ovo je zastrašujuće, ali korisno.

Loš početak

Želim da dam otkaz. Moram da dam otkaz. U dvadesetim sam prestala da pušim, čim sam prvi put poželela da se oslobodim te navike, ali se ne usuđujem da prekinem zavisnost od gaziranih pića. Zato postavljam sebi cilj - do kraja januara 2021. moram toga da se rešim! Iskreno, svesna sam da to ne mogu da uradim bez tuđe pomoći.

Moj pokušaj da se rešim ove zavisnosti ne započinje dobro. U novogodišnjoj noći trošim zalihe – pijem gazirani sok iz dvolitarske flaše poput bebe koja sisa.

Prvog januara budim se mamurna i gledam TV u krevetu sa svojim dečkom. Naručujemo picu.

- Dodajte i limenku dijetetskog napitka – kažem mu.

- Mislio sam da odustaješ? - odgovara on.

U glavi mi bubnji, samo opojni miris karamele iz dijetetskog pića može da me smiri.

- Naruči – kažem mu tonom koji ne ostavlja prostora za diskusiju. Kad su pica i piće stigli, cvilim od radosti.

Sledeći dan je još gori.

Žudim za dijetalnim napitkom na način koji je alarmantan i neočekivan. Zamišljam sićušni deo svog mozga - otprilike paralelan sa jezikom i gornjim nepcem - koji se neće aktivirati ukoliko ne popijem dijetalni sok. Znam da moja glavobolja inače neće nestati. Osećam se užasno.

Začarani krug nagrađivanja

Prema rečima dr Sali Merlov sa Kraljevskog koledža u Londonu, specijaliste za zavisnost i mentalno zdravlje, ovo se događa jer se fizički skidam sa kofeina iz dijetetskog gaziranog pića. Prosečna konzerva sadrži 42 mg kofeina, što je približno dve trećine šoljice espresa. Kofein je medicinski prepoznata zavisna supstanca koja, kada se uzima više nego što bi trebalo, aktivira moždani krug nagrađivanja.

- Kofein će stimulisati puteve neurotransmitera, uključujući dopamin - kaže Marlov. - Vaš mozak se navikao na određenu količinu kofeina i kada ga uskratite za kofein, proći će kroz krizu odvikavanja. To je fizički problem, imaćete jake glavobolje – rekla mi je Marlov i priznala da je, poput mene, i ona bila zavisnica od dijetetske kole. Uspela je da prekine zavisnost pre četiri godine, ali tek iz četvrtog puta.

Marlov mi je objasnila da zavisnost ima biološku i psihološku komponentu. Biološka komponenta je fiziološka želja vašeg tela za zavisnošću, poput kofeina, nikotina ili alkohola. Čim unesete tu supstancu u svoje telo, vaš mozak to sazna, a vremenom razvijate toleranciju.

Tu je i psihološki momenat otvaranja limenke, rekla mi je Marlov:

- Otvorila bih konzervu i osećala se kao pas iz Pavlovljevog eksperimenta. To je psihološki aspekt zavisnosti. Potrebno je 17 dana da prestanemo da osećamo zavisnost, ali prvih nekoliko dana je najteže. Kaže mi da se držim.

Priznajem, improvizovala sam odvikavanje. Tokom prve nedelje pila sam dve konzerve dnevno, tokom druge jednu, a posle toga ću prestati. Otrčala sam u radnju i kupila paket. Dok sam išla kući, voda mi je polazila na usta.

Kako sam došla do tačke da se toliko navučem na gazirano piće bez šećera?

Kao i mnoge tinejdžerke, bila sam okrutna prema sebi. Odrastala sam u dvehiljaditim, kada su modeli vrebali sa naslovnica svih modnih časopisa i govorili kako „žive“ na cigaretama i dijetalnim napicima. Usvojila sam izjavu Kejt Mos koja je rekla da ništa nema toliko dobar ukus kao osećaj vitkosti.

Svaka devojka u mojoj školi želela je da bude što mršavija. U toaletima se širio užasan miris povraćanja. Za vreme ručka devojke koje su bile na dijeti, uključujući i mene, odlazile su ruku pod ruku do prodavnice na uglu, preskačući hranu i kupujući dijetalni napitak bez kalorija. Dijetalna kola značila je dve stvari – mršavost i socijalno prihvatanje.

Vremenom sam flertovala sa drugim bezalkoholnim pićima, ali uvek sam se vraćala svojoj izvornoj ljubavi.

Odvikavanje i podrška

Prva nedelja mog režima odvikavanja prolazi dobro. Pridružujem se grupi za podršku na Fejsbuku zavisnicima od dijetetskih pića koji žele da prekinu zavisnost. „Ako ja to mogu, može svako“, kaže jedan bivši zavisnik. Ipak, ima i onih koji sumnjaju da ću uspeti u svojoj nameri.

Dolazi druga nedelja oslobađanja od zavisnosti. Prvi dan protiče dobro, ali drugog dana pucam i popijem četiri limenke koje sakrivam u dno kante za reciklažu, nadajući se da moj dečko to neće primetiti.

Uzalud. On je tog jutra izbrojao limenke u frižideru. Svađamo se. Ponižavajuće je, ali odgovornost mi pomaže da budem pod kontrolom. Držim se jedne konzerve dan, ali počinjem da pijem sve više i više čaja. Pitam se da li ću doći do tačke u kojoj će mi se dopasti ukus vode.

Savetnica za promene Ana kaže mi da sam prestroga prema sebi.

- Dijetetski napitak je vaš prijatelj od vaše četvrte godine života. Ovo je Mont Everest uobičajenog ponašanja. Ne možete to jednostavno preseći. Ono što bi trebalo da uradite je da ublažite jednu naviku i stvorite drugu.

Ana mi pomaže da smanjim svoja očekivanja sa ciljem da se zaustavim, ali na ljubazniji način. Takođe me podstiče da uživam u ukusu dijetetske kole.

Tada moja jutarnja dijetalna kola postaje najbolji deo mog dana - žudim za njom na životinjski način i pijuckam je u sitnim gutljajima kako bi trajala što duže.

Hipnoterapija kao deo odvikavanja

Treća nedelja: nedelja bez dijetetske kole. Prvog dana osećam da ću zaplakati. Nedostaje mi.

Hipnoterapeut i stručnjak za zavisnost Džejson Demant pomogao je ljudima da pobede daleko teže zavisnost.

- Da li se često osećate kao da u svom životu morate da poštujete pravila? Da li ste uvek dobra osoba? Da li uvek sve radiš ispravno – pita me.

- Da - odgovaram polako. - Vredno radim na svom poslu, trudim se da budem dobar prijatelj i partner, da se dobro hranim, vežbam. Dijetalna kola je jedina stvar kojoj ne mogu da se oduprem.

Demant mi objašnjava da dijetetski napitak pokreće moj unutrašnji sistem nagrađivanja i zato ne mogu tek tako da se rešim zavisnosti.

- To je odmor je od životnih obaveza. Ono što bi trebalo da uradite je da pronađete nešto drugo što vam daje takav osećaj. Šta biste mogli da uradite za sebe da biste se osećali voljeno? – pita me.

Provodim više vremena igrajući se sa svojom mačkom. Gledam TV. Čitam u kadi. Uveče, između pranja zuba i odlaska u krevet, slušam snimak hipnoterapije koji mi je Demant poslao posle naše seanse.

- Nemate potrebu da pijete dijetalnu kolu – govori Demant uz nežni zvuk klavira.

Da, klimam glavom. Ne želim to.

Čarolija je konačno "proradila"

Nešto čudesno počinje da se dešava. Prestajem da razmišljam o dijetalnoj koli. U mom frižideru je više nema, i to je u redu. Ne nedostaje mi. Na moje zaprepašćenje, smršam. Ravnodušna sam prema gubitku kilograma, ali mi je fascinantno da se to desilo. A pre svega, osećam se mirno.

- Kada ste zavisni od nečega, vaš mozak uvek razmišlja samo o tome – kaže mi Marlov. - Ispijanje pet konzervi dijetalne kole zauzima ogromnu količinu mozga. U pravu je: iako i dalje razmišljam o dijetalnoj koli, ona mi ne troši misli kao nekada. Ne pratim stalno koliko konzervi imam u frižideru, niti kada moram da trčim u supermarket da bih je nabavila.

Demant objašnjava da ubuduće moram da budem na oprezu, da ne prelazim na stare navike.

- Uz bilo koji kompulzivan obrazac ponašanja, morate uvek na budete na oprezu. Možda pomislite da ste pobedili zavisnost, a onda pet minuta kasnije možete da odete u prodavnicu samo da biste kupili ono od čega ste zavisni. Uvek budite na oprezu.

Marlov se slaže sa njim:

- Ono što kod većine zavisnosti znamo jeste da ljudi pokleknu kada pomisle da mogu da imaju samo jednu stvar od koje su zavisni. Za mnoge ljude to jednostavno nije moguće. Moj savet je: ne kupujte nijednu limenku.

Prošlo je mesec dana i više otkako ne pijem dijetalnu kolu. Ujutro pijem vodu i sviđa mi se njen ukus. Isplivala sam iz penušave plime karamele u okean bistrog, čistog mora: voda je svuda oko mene i nema ni kapi gaziranog pića.

(Telegraf.rs)