Da li su tačne tvrdnje da je nikotin najveći krivac za bolesti izazvane pušenjem?
Decenijama unazad se pogrešno verovalo da je nikotin taj koji prouzorkuje bolesti povezane s pušenjem. Naučnici su, međutim, utvrdili da između nikotina i duvanskog dima ne stoji znak jednakosti, te da je zapravo duvanski dim taj koji je glavni uzročnik bolesti povezanih s pušenjem
Sa druge strane, nikotin je supstanca koju su sedamdesetih godina prošlog veka zdravstvene institucije uvrstile u terapije odvikavanja od pušenja.
Nauka je potvrdila da se u dimu cigarete nalazi se više od 6.000 različitih štetnih i potencijalno štetnih materija koje nastaju sagorevanjem duvana i da su one glavni uzrok nastajanja bolesti povezanih sa pušenjem. Duvanski dim sadrži i ugljen-monoksid koji, kao što je to slučaj kod pušenja, povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Jasno je da nikotin nije bez rizika, jer izaziva zavisnost. Međutim, mnoštvo naučnih istraživanja sprovedenih do danas pokazuje da on zapravo nije krivac broj jedan za posledice koje na zdravlje ostavlja pušenje cigareta.
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je među prvima videla nikotin kao deo rešenja za odvikavanje od pušenja, jer je uvršten kao zamenska terapija kroz nikotinske žvake, flastere, sprejeve. Činjenica da u svetu danas postoji više od milijardu pušača koji su svakodnevno izloženi lošem uticaju duvanskog dima, pokrenula je nauku da razmišlja o smanjenju štete.
U tom pravcu su se tehnologija i nauka ujedinile i poslednjih decenija intezivno radile kako bi se pronašle alternative koje predstavljaju bolji izbor za pušače od nastavka pušenja tradicionalnih cigareta. Danas manje štetne alternative dobijaju sve više podrške i od zdravstvenih institucija, pa tako se u Engleskoj pušačima umesto cigareta već preporučuju alternative, u Australiji se nikotin prepisuje na recept, dok su u Japanu naročito popularni proizvodi koji su zasnovani na tehnologiji zagrevanja a ne sagorevanja duvana, čime se eliminišu štetne materije koje se ispuštaju kroz duvanski dim.
Šta još kažu istraživanja, možemo li se otrovati nikotinom?
Pušač apsorbuje otprilike 0,1 miligram nikotina po cigareti. Da bi došlo do trovanja nikotinom sa fatalnim ishodom, pušač bi trebalo da konzumira 400 cigareta ili 20 paklica jednu za drugom. Zbog toga, u Američkoj agenciji za hranu i lekove (FDA) navode da uprkos šteti koju izaziva pušenje, malo je verovatno da će se na taj način neko otrovati nikotinom.
(Telegraf.rs)