Osobe koje su preležale kovid-19 prijavljuju mucanje kao jednu od posledica: Da li je korona krivac?

Iako se infekcija virusom SARS-CoV-2 u prvim mesecima pandemije smatrala respiratornom bolešću, ispostavilo se da ona ima sistemski karakter

Osobe koje su imale kovid 19 suočavaju se sa različitim posledicama bolesti, a jedna od njih je iznenadna pojava mucanja.

Preporučujemo

Za sada, mucanje nije problem na koji se žali veći broj onih koji su preležali kovid 19, ali je naučnicima signal da bi i na ovu promenu trebalo da obrate pažnju kako bi je detaljno ispitali i zaključili da li ona ima veze sa virusom SARS-CoV-2 ili ne.

Nastavnik matematike Patrik Tornton (40) iz Hjustona počeo je da muca posle preležane infekcije korona virusom.

Virusom SARS-CoV-2 zarazio se u avgustu 2020. i imao je, kaže, tipične simptome umerenog intenziteta - glavobolju, umor, bol u grudima, otežano disanje, kao i upalu grla zbog koje je privremeno izgubio glas. Kad je povratio glas, shvatio je da je počeo da muca.

- To je bilo zastrašujuće – izjavio je Tornton.

Njegovi lekari insistiraju na tome da će, kad se Tornton oslobodi stresa, i mucanje prestati.

Nastavnik iz Hjustona nije jedini koji se suočio sa iznenadnom pojavom mucanja posle preležanog kovida 19. Isti problem ima i Amanda Vud iz Indijanapolisa.

Ona je obolela od kovida 19 u martu 2020, ali kako mucanje nije prestalo ni pet meseci kasnije, Amanda je spremna da učestvuje u istraživanju na Univerzitetu Džon Hopkins kako bi otkrila zašto je kod nje došlo do ovog poremećaja.

- Iako stres i anksioznost nisu uzrok mucanja, oni ga pogoršavaju - kaže Su-Jun Čang, neurolog sa Univerziteta u Mičigenu. – Da bismo govorili, neophodno je da aktiviramo čak 100 mišića koji moraju da deluju sinhronizovano, a to zavisi od dobrog funkcionisanja mozga.

Neurolog Čang podseća da je mozak istovremeno i moćan i osetljiv:

- Kovid 19 može da pokrene upalne procese. Napad na sinaptičke veze može da dovede do promene u funkciji mozga.

I sam korona virus takođe može da dođe do mozga. Iako se infekcija korona virusom u prvim mesecima pandemije smatrala respiratornom bolešću, ispostavilo se da ona ima sistemski karakter. Ono što je, međutim, i dalje nepoznanica za naučnike jeste na koji organ će „udariti“ i kakve sve posledice može da izazove.

Istraživači iz Berlina među prvima su otkrili putanju virusa SARS-CoV-2 od sluznice nosnog prolaza do neuronskih prijemnika informacija o mirisu koji se zatim šalju dublje u mozak, čak i do moždanog stabla. Prema dosadašnjim rezultatima istraživanja, čak 86 odsto ljudi koji su pozitivno testirani na korona virus kao jedan od simptoma prijavljuju gubitak čula mirisa i ukusa. Kod nekih ovaj simptom traje i mesecima po izlečenju od kovida 19.

Druga teorija sugeriše da bi virusni ostaci, odnosno infektivni proteini koji se odvajaju od umiruće virusne čestice, mogli da pređu krvno-moždanu barijeru i da ostave posledice.

Još jedna od teorija je da korona virus pokreće konverziju antitela koja su namenjena borbi protiv njega u „autoantitela“.

Naučnici za sada smatraju da je ono što uzrokuje neurološke promene koje trpe ljudi poput Torntona i Amande Vud „verovatno rezultat interakcije ljudskog imunološkog sistema i mozga više nego samog virusa i mozga“. Ali, ispitavanja tek slede.

(Telegraf.rs)