Da li je opasnije kad osoba koja je pozitivna na koronu priča ili kašlje? Odgovor će vas iznenaditi

Sićušni aerosoli virusa koji se šire po vazduhu kada osoba pozitivna na korona virus govori duže opstaju u vazduhu od većih kapljica kašlja

Razgovor sa osobom koja je pozitivna na korona virus, a ne nosi masku, može da bude rizičan po zdravu osobu kao i njeno kašljanje zbog širenja i zadržavanja čestica, pokazuju rezultati novog istraživanja sprovedenog na Univerzitetu u Kembridžu.

Preporučujemo

Korona virus može da se širi na različite načine, uključujući kapljice koje sadrže virus, a koje se emituju kada zaražena osoba govori ili kašlje. Zbog toga se, podsećaju stručnjaci, korona virus lakše širi u zatvorenim prostorijama.

Dok velike kapljice padaju na zemlju na kratkim razdaljinama, sitne kapljice poznate kao aerosoli mogu da prenesu virus na daljine veće od dva metra i zadržavaju se u vazduhu. Stručnjaci sa Univerziteta u Kembridžu razvili su modele za istraživanje rizika koji izazivaju velike kapljice i aerosoli, a paralelno kroz isti teoretski model istražuju i načine za ublažavanje širenja infekcije.

Potrebno je samo nekoliko sekundi da izbačene čestice virusa pređu razdaljinu koja je veća od dva metra, pokazali su rezultati istraživanja.

- Zato su neophodne maske, održavanje fizičke distance i često provetravanje prostorija – kaže profesor Pedro Magalhes de Olivera sa Univerziteta u Kembridžu i koautor studije.

Njegov tim je takođe kroz teoretski model proučavao rizik od infekcije, uzimajući u obzir virusno opterećenje osoba pozitivnih na koronu i procenjenu dozu potrebnu za izazivanje infekcije. Zaključili su da je nesigurno stajati bez maske na dva metra od zaražene osobe koja priča ili kašlje, a obe situacije predstavljaju rizik od zaraze.

Istraživanje je, takođe, pokazalo da sat vremena nakon što zaražena osoba govori 30 sekundi, ukupni preostali aerosol sadrži mnogo više virusne mase nego posle jednog zakašljavanja. Stručnjaci smatraju da bi to u malim prostorijama koje se ne provetravaju često moglo da bude dovoljno da izazove širenje korona virusa i inficiranje zdravih osoba.

- Kada osoba koja je zaražena korona virusom priča, ona proizvodi mnogo sitnije čestice nego kada kašlje, ali i te čestice su dovoljne da izazovu bolest - rekao je De Olivera.

Ali da li će zdrave osobe "uhvatiti" korona virus ili ne zavisi od toga koliki deo aerosola udišu. I na to utiču brojni faktori, uključujući nošenje maske, nivo ventilacije, dinamiku provetravanja prostorije, kao i udaljenost između inficirane i zdrave osobe.

Istraživanje je teoretski pokazalo da bi redovno provetravanje imalo isti učinak kao i upotreba troslojne maske koje nose i zaražene i zdrave osobe.

Rizici od infekcije predstavljaju samo teoretske procene i nisu rađeni za novi mutirani korona virus koji je, kako je saopštila Svetska zdravstvena organizacija, otkriven u 60 zemalja sveta.

Profesorka Ketrin Nouks sa Univerziteta u Lidsu pozdravila je studiju, ali je upozorila da se rezultati zasnivaju na brojnim pretpostavkama.

- Verovatno je da rezultati predstavljaju realni najgori scenario, jer je u modelu korišćeno prilično visoko virusno opterećenje, a to ima značajan uticaj na rizik koji se predviđa – kaže profesorka Nouks.

(Telegraf.rs)