Dermatolog savetuje kako da sprečimo i lečimo "maskne": Pazite koje preparate koristite!
Besprekoran ten nije primaran u doba pandemije, ali njegov uticaj na sopstveno zadovoljstvo ne treba potcenjivati
Iako smo se mesecima nadali da će dolaskom vakcina protiv korona virusa prestati potreba da nosimo maske, epidemiolozi iz celog sveta upozoravaju da će ova vrsta zaštite biti naš "saputnik" barem do kraja ove kalendarske godine. Prema dosadašnjim predviđanjima stručnjaka, tek tad bi moglo da dođe do kolektivnog imuniteta, pod uslovom da većinski deo populacije bude imunizovan.
Maske su postale naša svakodnevica, ali se isto, nažalost, može reći i za "maskne", promene na koži lica koje se javljaju kao posledica nošenja maski.
O tome kako da se izborimo sa posledicama koje nošenje zaštitne maske ostavlja na koži i pritom sačuvamo zdravlje razgovarali smo sa dr Tatjanom Jevtić Milić, specijalistom dermatovenerologije iz Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici.
Začepljene pore, akne, osip i dermatitis
- Pravilno nošenje podrazumeva da nam maska prekriva nos i usta – kaže dr Jevtić Milić za Telegraf. - Usled disanja, dolazi do akumulacije vlage i pojačanog znojenja ispod maske, a kao posledica se javljaju začepljene pore na obrazima, iznad usana i na bradi. Sve to dovodi do pojave osipa i akni, koje se dobile i "novonormalni" naziv - "maskne".
Prema rečima naše sagovornice, na delovima lica na kojima dolazi do trenja i pritiska maske - najčešće na koži nosa i ušiju, može doći i do pojave kontaktnog dermatitisa, a oko usana do iritacije koja je povezana s izlučivanjem pljuvačke i vlagom nastalom usled disanja.
Osim toga, nakon dugotrajnog kontakta zaštitnog materijala s kožom izazvati i pogoršanje postojećih stanja kože, kao što su rozacea, atopijski dermatitis, psorijaza...
Čišćenje i nega lica
- Poznato je da treba početi od čišćenja lica. Dobro očišćena koža prvi je korak u borbi protiv nepravilnosti, milija, mitesera i akni. Za umivanje treba koristiti mlaku vodu, jer pretopla voda može dodatno isušiti kožu.
Čišćenje i hidratacija lica su od izuzetne važnosti i pre stavljanja maske i posle skidanja. Na taj način se sa površine kože uklanjaju mrtve ćelije, znoj i nečistoće koje mogu dodatno da zatvore pore, dok će osiguravanje dovoljne količine vlage stvoriti svojevrstan zaštitni film između kože i maske – navodi dr Jevtić Milić.
Ona ističe da bi u tretmanu nege lica trebalo koristiti hidratantnu kremu koja deluje na jačanje površinskog sloja kože.
- Savet je da krema sadrži i neku od aktivnih supstanci kao što su hijaluronska kiselina, vitamin C i E, ceramidi i slično – navodi dermatolog.
Poseban tretman za suvu kožu
Kada je reč o suvoj i osetjivoj koži, sklonoj iritacijama, trebalo bi voditi računa o izboru proizvoda za čišćenje, naglašava dr Jevtić Milić i dodaje da on ne sme da bude agresivan.
– Takvi preparati mogu da reše problem akni, ali pritom često uklanjaju i zaštitnu barijeru kože. Nestankom zaštitne barijere koža postaje znatno osetljivija, jer gubi prirodnu odbranu od negativnih spoljnih uticaja. Osim toga, nestaje i njena prirodna površinska vlažnost, zbog čega je proces regeneracije usporen. Dakle, proizvodi za čišćenje ovog tipa kože treba da budu efikasni, ali blagi, bez alkohola, kako bi se izbeglo dodatno isušivanje – savetuje dermatolog.
Sagovornica Telegrafa podseća da je najbolji savet za negu kože u ovom periodu sadržan u krilatici "manje je više".
- Više proizvoda znači i više sastojaka koji mogu da izazovu reakciju kože. Takođe, maska može da pojača delovanje proizvoda, što se na prvi pogled možda i ne čini kao nešto loše. Međutim, u slučaju upotrebe proizvoda koji sadrže kiseline ili retinol, pojačano delovanje bi moglo da ošteti kožu – upozorava dr Jevtić Milić.
A šta ako nosim masku bar 8 sati dnevno?
Zdravstveni radnici, kao i trgovci, taksisti, frizerke, kozmetičarke i svi drugi kojima profesija nalaže da nose zaštitnu masku tokom celog radnog vremena su u posebnom riziku da dobiju "maskne". Još ako se tome pridoda činjenica da većina koristi javni prevoz, onda se osmočasovno nošenje maske produžava, a samim tim i povećava neprijatna mogućnost pojave kožnih promena na licu.
- Ako je nošenje zaštitne maske dugotrajnije, savetuje se smanjivanje količine šminke ispod maske, kako ne bi došlo do dodatne iritacije i začepljenja pora ukoliko naneseni proizvodi nisu nekomedogeni. Naravno, idealno bi bilo da se šminka u tom periodu uopšte ne koristi – ističe dr Jevtić Milić.
Šta ako se iritacije ipak pojave?
U slučajevima pojave iritacija oko usana, dermatolog savetuje aplikaciju preparata sa bakrom i cinkom koji će delovati protivupalno, a za akne preparat s niacinamidom, salicilnom i azelaičnom kiselinom.
- Ponekad, usled dugotrajnog nošenja maske može doći i do pojave erozija na mestima pritiska, pa u tom slučaju treba koristiti preparate koji podstiču obnovu kože, kao i antibiotske kreme, kako bi se sprečila bakterijska infekcija. Naravno, sve u dogovoru sa dermatologom – zaključuje dr Jevtić Milić.
(Telegraf.rs)