Naučnici iz Bajonteka na pragu revolucionarnog otkrića: Velika nada za obolele od multipla skleroze

Studije na miševima pokazale su da je vakcina zaustavila napredovanje bolesti i poništila određeni gubitak motoričkih funkcija

Naučnici iz kompanije Bajontek koji su napravili vakcinu protiv korona virusa, razvili su još jednu vakcinu za koju tvrde da leči multipla sklerozu (MS) kod miševa.

Preporučujemo

Nova MS vakcina deluje na sličan način kao i vakcina protiv korona virusa, a proizvedena je u saradnji sa američkim farmaceutskim gigantom Fajzer.

Delić genetskog materijala poznat kao mRNA ubacuje se putem vakcine u organizam i „uči“ ga da proizvede protein koji daje imunitet.

U slučaju vakcine protiv korona virusa, ovaj protein imitira izbočeni šiljak virusa, koji pokreće imuni sistem da počne da stvara antitela. Ukoliko se osoba kasnije inficira korona virusom, imunološki sistem brzo ponovo stvara antitela i bori se protiv infekcije pre nego što se ona proširi.

U slučaju MS vakcine, mRNA tehnologija zaustavlja sopstveni imunološki sistem tela da napada neurone u mozgu i kičmenoj moždini, što sprečava eventualni gubitak telesnih funkcija.

Klinička ispitivanja na miševima otkrila su da je vakcina izlečila bolest, zaustavila napredovanje bolesti i vratila neke motoričke funkcije koje su već bile izgubljene.

Kako funkcioniše mRNA vakcina

Bajnotek vakcina protiv korona virusa je 95 odsto efikasna i bila je prva mRNA vakcina koja je ikada dobila odobrenje za humanu upotrebu van kliničkih ispitivanja.

mRNA koristi samo genetski kod virusa. Kad se vakcina ubrizga u telo, sastojci koji uđu u ćelije „govore“ im da počnu sa stvaranjem antigena. Ove antigene imuni sistem prepoznaje i tako priprema ćelije za borbu protiv neprijatelja.

Ova tehnologija se razvijala decenijama, ali je tek sada dostigla tačku u kojoj je održiva za upotrebu kao vakcina.

Dr Ugur Šahin, izvršni direktor kompanije Bajontek, primenio je tehnologiju mRNA na multipla sklerozu.

MS se javlja kada imuni sistem napada zaštitni sloj koji okružuje neurone, nazvane mijelinskim omotačima, u mozgu i kičmenoj moždini. Organizam počinje da stvara antitela protiv sopstvenog centralnog nervnog sistema, čime se oštećuje mijelinski omotač i dolazi do neuroloških ispada.

Klinička slika zavisi od mesta oštećenja u mozgu i kičmenoj moždini.

Pacijenti mogu imati delimičan ili potpun gubitak vida, videti „duple slike“, osećati trnjenje ili slabost ruku ili nogu, imati otežan hod, zamor, probleme sa mokrenjem, nestabilnost…

Za postavljanje dijagnoze, pored tipične anamneze i neurološkog nalaza, ključan je i pregled magnetnom rezonancom koji omogućava da se vidi lokalizacija, veličina i aktivnost ovih oštećenja. Pogoršanja se leče visokim dozama kortikosteroida, koji omogućavaju značajno brži i potpuniji oporavak.

S druge strane, svako pogoršanje znači trajan gubitak velikog broja nervnih vlakana, što vremenom dovodi do gubitka različitih funkcija – hoda, ravnoteže, koordinacije pokreta, vida, kontrole sfinktera...

Trenutni tretmani deluju tako što slabe imunološki odgovor osobe koji odlaže i zaustavlja razgradnju mijelinskog omotača; ali, pacijent postaje osetljiviji na infekcije, jer njegov organizam upravo zbog slabljenja imunog sistema nije u stanju da se bori protiv virusa ili bakterija.

Teorija dr Šahina je bila da vakcina može da uvede genetske informacije koje nalažu imunom sistemu obolelih od MS da ne napada proteine koji dovode do propadanja mijelinskog omotača.

Genetski materijal je osetljiv i mora se zaštititi lipidom kako bi se osiguralo da dođe do ćelija pre nego što se razbije. Vakcina protiv korona virusa takođe ima ovu vrstu zaštite.

Šta su pokazala ispitivanja na miševima?

Tim dr Sahina dao je vakcinu kao injekciju miševima koji su imali autoimuni encefalomijelitis, životinjski ekvivalent za ljudsku MS.

- Vakcina je blokirala sve kliničke znake MS kod miševa, dok su kontrolne životinje imale tipične simptome bolesti – navedeno je u saopštenju kompanije Bajontek.

Neki miševi su već imali simptome MS pre nego što su primili vakcinu, na primer paralizu repa, a u tim primercima vakcina ne samo da je sprečila dalje napredovanje bolesti, već je i obnovila motoričke funkcije.

(Telegraf.rs)