Ovo su pravila kojih su ljudi morali da se pridržavaju u epidemiji kuge: Da li vidite neku sličnost?

Lekar ispred svog vremena stvorio je sveobuhvatni priručnik za higijenu i socijalnu distancu

Bila je gluva noć sredinom novembra 1582. godine. Mornar je zakoračio na pristanište u luci grada Algero na Sardiniji i poslednji put bacio pogled na more.

Preporučujemo

Smatra se da je nesrećni mornar stigao iz Marseja, preko Sredozemnog mora. Tamo je besnela kuga već godinu dana i čini se da ju je doneo sa sobom. Već je patio od karakterističnih otoka, bubona, koji su ukazivali na bolest. Ipak, nekako je uspeo da prođe pored čuvara, čiji je posao bio da zaustavi one koji su imali bilo kakve simptome, i ušao je u grad. Umro je za nekoliko dana, a epidemija je počela.

Istoričari su smatrali da je epidemija na ostrvu dovela do 6.000 smrtnih slučajeva, a od zaraženih je samo 150 ljudi preživelo. Danas se veruje da je zapravo 60 odsto stanovništva odnela epidemija kuge.

Međutim, moglo je biti i gore. Okružna područja su uglavnom bila pošteđena, a zaraza je ostala u Algeru i nestala u roku od osam meseci. Smatra se da se sve svelo na jednog čoveka i njegovu drevnu koncepciju društvenog distanciranja, piše "BBC".

- Verovatno deluje neobično da je u 16. veku postojao prilično upućen doktor, u ovako slabo urbanizovanom gradu. Međutim, ovaj lekar je bio ispred svog vremena. A njegovo znanje je zaista impresivno - rekao je Ole Benediktov, profesor istorije na Univerzitetu u Oslu.

Živi pilići i urin

Najozloglašenija epizoda kuge u istoriji bila je, naravno, Crna smrt koja je zahvatila Evropu i Aziju 1346. godine, ubivši oko 50 miliona ljudi širom sveta.

U Firenci, italijanski pesnik Frančesko Petrarka nije mislio da će buduće generacije moći da shvate razmere pustošenja. Ali iako kuga nikada više nije bila toliko katastrofalna, i dalje je bila prisutna u narednim vekovima. U Parizu je postojala do 1670-ih godina, dok se smatra da je ta epidemija ubila 24 odsto londonskog stanovništva 1563. godine.

Bilo je to vreme pre moderne nauke, kada se uzrokom bolesti smatrao "loš vazduh", a sirće je služilo kao antiseptik. Tretmani kuge kretali su se od grotesknih, poput kupanja u sopstvenom urinu, do bizarnih. Jedna od popularnih metoda bila je pokušaj izvlačenja "otrova" limfe trljajući se o živu kokošku.

Razumevanje kuge

Kako pojašnjava profesor Benediktov, Algero nije bio dobro pripremljen za epidemiju. Sanitarni sistemi su bili loši, zdravstveno osoblje bez iskustva, a zdravstvena kultura bila je nazadna.

Tada je na scenu stupio Kvinto Tiberio Angelerio, lekar od preko pedeset godina, pripadnik više klase. Obrazovao se u inostranstvu jer tada nije bilo fakulteta na Sardiniji. Srećom po stanovnike Algera, stigao je sa Sicilije koja je proživljavala epidemiju kuge 1575. godine.

Nulti pacijent je u Algero stigao s bubonima, a kasnije su dve žene umrle s izraženim modricama po telu – takođe jednim od znakova bolesti. Doktor Angelerio je odmah znao što se dešava. Njegov prvi instinkt je bio da zatraži mogućnost da pacijente stavi u karantin, ali nije naišao na razumevanje neodlučnog magistrata, a zatim ni senata koji je njegova objave odbacio zbog ‘apokaliptičnih vizija’ . Doktor je postao očajan, no nekako je uspeo da organizuje trostruki sanitarni kordon oko gradskih zidina kako bi se sprečilo trgovanje s ljudima izvan njih.

Mere su odmah postale izrazito nepopularne, javnost ga je želela linčovati. No, što je više ljudi umiralo, više se njih predomišljalo. Najzad mu je bio poveren zadatak obuzdavanja zaraze. Mnogo godina kasnije objavio je letak u kojem detaljno navodi 57 pravila koja je nametnuo u gradu.

Karantin

Prvo, građanima je savetovano da ne napuštaju kuće ili da prelaze iz jedne u drugu. U skladu s tim, Angelerio je takođe zabranio sve sastanke, plesove i zabave i odredio je da samo jedna osoba po domaćinstvu treba da ide u kupovinu, pravilo koje bi danas trebalo da bude poznato mnogim trajnim ograničenjima pandemije.

Socijalno distanciranje

Sledeće je bilo pravilo o fizičkoj distanci od šest stopa (1,8 m). Ljudi su prilikom izlaska morali da nose štap te dužine i da mere odstojanje od druge osobe.

Dezinfekcija namirnica

Razdoblje renesanse neće biti upamćeno samo kao zlatno doba filozofije, umetnosti i književnosti, već i po iskoracima na polju nauke. Nikola Kopernik otkrio je da se Zemlja kreće oko Sunca, Leonardo da Vinči je dizajnirao prve nacrte za padobrane i helikoptere. Početkom 16. veka vodeći mislioci su izneli ideju da su bolesti uzrokovane "lošim vazduhom" i razumeli mogućnost da se ljudi mogu zaraziti diranjem kontaminiranih objekata.

Doktor Angelerio je shvatio da se bolest širi kontaktom, zato je jedna od preporuka bila  da vlasnici svoje kuće moraju da dezinfikuju, luftiraju i redovno čiste životni prostor.

Zdravstveni pasoši

Jedan popularan način da se kuga ne širi dodatno bilo je pomno proveravanje zdravstvenog stanja onih koji su želeli da uđu u grad. Iako je taj sistem bio neuspešan u Algeru, gde se nulti pacijent 1582. godine nekako ušunjao u grad, u nekim su slučajevima vlasti izdavale dokumente koji su vlasniku omogućavali da prolazi bez ograničenja.

Mrtve mačke

No, pored svih sličnosti u pogledu mera u 16. veku i danas, ipak su postojale neke bitne razlike. U renesansnoj Sardiniji verovalo se da je kuga Božja kazna. Neka od uputstava lekara Angelerija bila su zbunjujuća. Jedan od primera je instrukcija da ćurke i mačke treba ubiti i baciti u more. To je bila dobro poznata reakcija na epidemiju. U Londonu su pobijeni psi i mačke, a to masovno istrebljenje navedenih životinja izazvalo je kontraefekt jer su pacovi, prenosioci kuge, ostali bez prirodnih neprijatelja.

Mornar tužne sudbine, koji je u Algero stigao pre gotovo 450 godina možda je započeo epidemiju, ali je doveo je i do nečega drugog - sveobuhvatnog vodiča za higijenu i socijalnu distancu ispred svog vremena.

(Telegraf.rs)