5 vakcina protiv korone koje nam nude preko eUprave: U čemu su slične, a po čemu se razlikuju?

Vakcinacija protiv korona virusa je dobrovoljna i besplatna - potrebno je samo da popunite formular i izjasnite se koju vakcinu biste želeli da primite

Svi koji su zainteresovani za vakcinaciju protiv korona virusa u Srbiji od juče mogu da se prijave preko portala eUprava.

Preporučujemo

U ponudi u formularu na sajtu eUprave su vakcina američko-nemačkog proizvođača Pfizer/BioNtech, ruski Sputnik V, kineski Sinopharm, britanska AstraZeneca i američka Moderna.

Po čemu se vakcine razlikuju, po kom principu štite od infekcije korona virusom, šta sadrže i koliko doza je potrebno primiti saznajte u nastavku teksta.

Fajzerova vakcina

Vakcina je mRNK, odnosno prenosnik RNK genetskog koda. Šta to znači? Konvencionalne vakcine se prave pomoću oslabljenih oblika virusa, ali mRNK koristi samo genetski kod virusa.

Vakcina mRNK se ubrizgava u telo i sastojci ulaze u ćelije "govoreći im" da počnu sa stvaranjem antigena. Ove antigene imuni sistem prepoznaje i tako priprema ćelije za borbu protiv korona virusa SARS-CoV-2.

Fajzerova vakcina se sastoji od modifikovanog niza informacione RNK, zatim jedinjenja lipida, a tu su još i kalijum-hlorid, monokalijum-fosfat, natrijum-hlorid (kuhinjska so), dinatrijum-fosfat i saharoza

Pacijenti će morati da prime dve doze.

„Sputnjik V“

Vakcina „Sputnjik V“ koju proizvodi Naučno-istraživački institut „Gamaleja“ dobila je 11. avgusta potvrdu o registraciji od Ministarstva zdravlja Rusije, i tako postala prva registrovana vakcina protiv virusa korona na svetu.

Vakcina se zasniva na platformi humanih adenovirusnih vektora, što znači da uz pomoć drugog virusa u druge ćelije prenosi DNK kod koji je potreban za odgovor imunog sistema. Čine je dva serotipa ljudskog adenovirusa, gde svaki od njih nosi S-antigen na novi korona virus, koji ulaze u ljudske ćelije i izazivaju odgovor imunog sistema.

Daje se u dve doze.

Vakcina Moderna

Moderna ima modifikovani niz informacione RNK.

mRNK organizmu služi kao „genetska vreća za udaranje“ kako bi naučio da se bori protiv proteina koji pomažu korona virusu da napravi invaziju u naše u ćelije.

U Moderninoj vakcini nalaze se lipidi, trometamin-timonometan, trometamin-hidrohlorid, acetantna (sirćetna) kiselina, natrijum-acetat i saharoza (šećer).

I ova vakcina daje se u dve doze.

Oksfordska vakcina

U srži vakcine Oksford/AstraZeneca je virus koji uzrokuje prehladu kod šimpanzi. Virus šimpanze je modifikovan tako da se ne može razmnožavati i uzrokovati bolest. Ipak, u njega je ubačen protein korona virusa u obliku šiljka koji SARS-CoV-2 koristi da bi prodro u naše ćelije.

Kada se vakcina ubrizga, virus šimpanze isporučuje gen za korona virus ljudskim ćelijama koje počinju da izbacuju klas proteina. Otkriva ih imuni sistem koji proizvodi antitela i druge odgovore koji mogu napasti pravi korona virus ukoliko se osoba zarazi u budućnosti.

Oksfordska vakcina nazvana ChAdOx1 nCoV-19 zasnovana je na tradicionalnoj vektorskoj tehnologiji u odnosu na Fajzerovu i Moderninu vakcinu koje su mRNK vakcine. Regulatorna tela nikada pre u istoriji nisu odobrila mRNK vakcinu - sve do sada.

Efikasnost Oksfordske vakcine koju je proizvela AstraZeneka može biti i do 80 odsto, u slučajevima kada je razmak između dobijanja dve potrebne doze veći i do tri meseca, što preporučuju britanski stručnjaci.

Sinofarm

Reč je o inaktiviranoj vakcini koja se koristi u Kini, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Napravljena je od korona virusa, a deluje tako što „podučava“ imuni sistem da stvara antitela protiv SARS-CoV-2. Antitela se vezuju za virusne proteine.

Da bi kreirali BBIBP-CorV, istraživači iz Pekinškog instituta dobili su tri varijante korona virusa od pacijenata u kineskim bolnicama. Odabrali su jednu od varijanti, jer je bila u stanju da se brzo razmnožava u ćelijama bubrega majmuna uzgajanim u rezervoarima za bioreaktor.

Kada su istraživači proizveli velike zalihe korona virusa, zalili su ih hemikalijom zvanom beta-propiolakton. Inaktivirani koronavirusi više nisu mogli da se repliciraju, ali su njihovi proteini, uključujući šiljke, ostali netaknuti. Zatim su istraživači izvukli inaktivirane viruse i pomešali ih sa malom količinom jedinjenja na bazi aluminijuma, koji stimulišu imuni sistem da pojača svoj odgovor na vakcinu.

I ova vakcina daje se u dve doze.

(Telegraf.rs)