Mit ili istina: pet činjenica koje treba da znate o nikotinu

Iako korišćenje duvana traje već gotovo sedam vekova, postoje brojne nepoznanice i zablude koje vladaju o nikotinu, najkontroverznijem sastojku ove biljke. Donosimo vam samo neke od njih

1. Nikotin je najštetniji sastojak cigarete

Netačno. Najštetniji sastojak cigarete je duvanski dim. Naime, svaki put kada udahnemo dim cigarete, u naša pluća dospeva više od 6.000 materija koje se oslobađaju sagorevanjem duvana, od čega je oko 100 kancerogeno. Da nikotin, iako izaziva zavisnost, nije glavni krivac za „pušačke bolesti“ potvrđuje i činjenica da je jedna od najprihvaćenijih terapija odvikavanja od pušenja ona koja se bazira na nikotinskim zamenskim proizvodima, poput flastera i nikotinskih guma za žvakanje.

2. Nikotin izaziva zavisnost

Tačno. Ukoliko konzumirate nikotinske proizvode, trebalo bi da znate da već nakon 10 sekundi nikotin prodire u vaš krvotok i počinje da aktivira različite hemijske supstance, uključujući adrenalin (epinefrin) i noradrenalin (norepinefrin). To organizmu pruža stimulanse i povećava dotok krvi u mozak.

3. Nikotin se nalazi isključivo u duvanskim proizvodima

Netačno. Nikotin je izolovan iz biljke duvana u 16. veku i od tada je konstantan predmet naučnih istraživanja. Možda baš zbog toga pogrešno verujemo da ga ima isključivo u ovoj biljci. Istina je zapravo da je on najkoncentrovaniji u duvanu, ali ga u niskim procentima ima i u drugom povrću, kao što su  krompir, paradajz, plavi patlidžan, a ima ga i u takozvanoj “super-hrani” poput sve popularnijih godži bobica.

4. Nikotin štetno utiče na trudnice

Tačno. Zbog svojih svojstava i činjenice da je reč o supstanci koja nije bez rizika, kao i da izaziva zavisnost, naučna istraživanja su pokazala da nikotin može štetno da utiče na trudnice, dojilje, kao i na osobe koje imaju postojeće srčane smetnje, visok krvni pritisak ili dijabetes. Zato se svima njima striktno savetuje da ne koriste duvanske ili nikotinske proizvode u bilo kom obliku.

5. Nikotin se koristi u lečenju teških oboljenja

Tačno. Dostupne su naučne studije koje ukazuju na to da nikotin povoljno utiče na smanjenje tenzije i koristi se u terapeutske svrhe za lečenje shizofrenije. Pored toga, činjenica da se Parkinsonova bolest ređe javlja kod osoba koje su konzumirale nikotinske proizvode pokrenula je seriju istraživanja na ovu temu. Potencijal koji nikotin ima u lečenju pomenute bolesti iskoristili su i istraživači Fondacije Majkl Džej Foks koja sprovodi obimna istraživanja na ovu temu.

(Telegraf.rs)