Dušanka se 40 dana borila protiv kovida 19: "Ako imate hroničnu bolest, naoružajte se strpljenjem!"

Iskustvo nutricionistkinje iz Bara koja je zbog infekcije korona virusom dobila upalu pluća

Dušanka Lacmanović, specijalista nutricionista-dijetetičar i sanitarni inženjer iz Bara jedna je od skoro 47.000 osoba iz Crne Gore koja se borila protiv kovida 19. Njena bitka trajala je u najjačem naletu 40 dana, a onda još skoro tri nedelje.

Preporučujemo

Uprkos tome što inače strogo vodi računa o ishrani i redovno uzima suplemente, nije uspela da izbegne sudar sa korona virusom. Veruje da bi lakše prošla da nema hroničnu bolest koja je doprinela da je kovid 19 „zakuca“ za postelju.

U razgovoru za "Telegraf" Dušanka Lacmanović prepričava kako je u prvom talasu uspela da se sačuva od infekcije, ali i kako se borila kad je korona virus ušao u njen organizam.

Odlazak na selo

- Od momenta kada je u Crnoj Gori obelodanjeno da se i kod nas pojavio korona virus, obuzeli su me jeza i strah od nepoznatog – priča Dušanka za Telegraf – Kad su najavili prvo zaključavanje, sa kćerkicom sam otišla sam iz Bara u Mijakoviće, selo na severu Crne Gore, gde moj ujak ima kuću i imanje. Bilo nam je važno da se sklonimo iz grada u prirodu da bismo se zaštitili i fizički i mentalno, jer je pritisak bio strašan. Suprug je po profesiji građevinski inženjer i zbog posla je morao da putuje na relaciji Bar - Podgorica.

Za razliku od ljudi koji su ostali u gradovima, Dušanka i njena kćerka su vreme provodile napolju, pomažući ujaku u poljoprivrednim radovima. Sadile su povrće, orezivale voće, bavile se pčelarstvom...

Iako je od malih nogu veliki zaljubljenik u selo, ona danas ističe da je vreme provedeno u Mijakovićima u doba zaključavanja bilo posebno dragoceno, jer je uspela da napravi mentalnu odstupnicu od loših vesti, ali i da se sačuva od većeg broja kontakata sa ljudima.

- Kad smo morali da odemo do prodavnice, poštovali smo sve mere koje su epidemiolozi tražili: nosili smo maske, dezinfikovali namirnice koje smo kupovali. Ali, osećaj fizičke distance tada nam nije bio mnogo poznat – priča Dušanka.

Drugi talas

Nije zaboravila trenutak kada je Crna Gora proglašena „korona free destinacijom“ – vratila se u Bar sa porodicom.

- Usledio je period navikavanja na redove, nošenje maske, držanje distance... Smatram da je bila velika greška što je u celoj zemlji došlo do prevelikog opuštanja posle prvog talasa. Ubrzo, Crna Gora je postala zemlja sa najvećim brojem zaraženih na 100.000 stanovnika i, nažalost, sa velikim brojem onih koji su izgubili bitku protiv kovida.

U tom drugom talasu živote su izgubili ljudi koje sam poznavala. Opet se javio strah, ali i ljutnja što i dalje postoje oni koji ne veruju da korona virus postoji i ne poštuju pravila – priseća se sagovornica Telegrafa.

Sudar sa koronom

Kao neko ko ima hronično oboljenje, Dušanka je znala da je podložnija virusu i da bi infekcija koronom za nju mogla da bude teška. Povela je dodatnu brigu o ishrani, ali je znala da, ma koliko se trudila, i najmanje popuštanje pažnje u poštovanju mera može da je dovede do pozitivnog PCR testa. Nažalost, kaže, to se i desilo.

- Krajem oktobra suprug je došao s posla. Temperatura 38,4, jak bol u mišićima, glavobolja... Posle 24 sata dobio je pozitivan nalaz na PCR testu. Ja sam i dalje bila bez simptoma, držala sam se čvrsto... Ali, to je trajalo čitavih 48 sati. Dobila sam prve simptome infekcije korona virusom – prepričava Dušanka.

Dobro pamti datum kad se razbolela – 26. oktobar. Iako kovid 19 u proseku traje oko dve nedelje, Dušanka se borila mnogo duže.

- Prvih 15 dana bili su užasno bolni, i sa puno straha. Gubitak čula mirisa i ukusa javio se najpre kroz peckanje i osećaj vatre u nosu, a onda su mi čula potpuno otupela. Lekari su mi dali antibiotike, ali nije vredelo, jer se korona virus već bio spustio na pluća. Nepodnošljivi bolovi, osećaj nemoći, totalni gubitak snage...

- Pritom, moram da napomenem da sam kao neko ko se bavi ishranom strogo vodila računa o tome šta jedem, kad jedem, uzimala sam suplemente... Ipak, virus je bio jači, verovatno zbog moje hronične bolesti. Pune tri nedelje nisam osećala ukus i miris, a osećaj gladi nisam imala, pa sam jela po satnici – prepričava Lacmanovićeva.

Novi test – hladan tuš

Dve nedelje posle prvog pozitivnog testa na koronu otišla je na novo testiranje. Rezultat je delovao poput hladnog tuša – pozitivna je!

Usledio je povratak u izolaciju i iščekivanje trenutka kada će ponovo osetiti mirise i ukuse; to je, prema tadašnjim procenama lekara, trebalo da bude prvi znak da je kovid 19 prošao.

- Tri nedelje posle prvih simptoma čula ukusa i mirisa su se vratila. Mojoj sreći nije bilo kraja! Ali, svi ostali simptomi i dalje su bili prisutni: neopisiv umor, kratak dah... Činilo mi se da odlazak do toaleta traje čitavu večnost – prepričava Dušanka.

Patronažna sestra koja ju je obilazila hrabrila ju je da ne odustane od borbe. Porodica takođe. Prijatelji koji su joj slali poruke imali su samo jednu molbu – da izdrži.

I ma koliko se trudila da osluškuje svoj organizam, Dušanka se iz dana u dan suočavala sa „hiljadu lica“ opakog virusa. Premor i osećaj slabosti nisu je napuštali. Ali, ni ona nije napuštala stare navike – nastavila je da se hrani zdravo i po satnici, uzimala je suplemente i, osluškujući potrebe organizma, mnogo odmarala.

Negativan test

- Nalaz pluća i laboratorijske analize početkom decembra konačno su počeli da se vraćaju u normalu, ali rezultati, kažu doktori, nisu baš idealni, i dalje moraju da se prate... Posle 40 dana napokon sam dobila negativan PCR test. Osećaj sreće i zadovoljstva koji sam tog trenutka osetila bio je neopisiv – priseća se naša sagovornica.

Ipak, organizam izmučen virusom nije mogao odmah da se oporavi. Usledilo je još 20 dana odmaranja, stroge brige o ishrani i uzimanja suplemenata. Konačno, Dušanka je počela da se oseća bolje.

„Slušajte lekare“

Sada se, kaže, polako vraća u normalu i priprema za nove radne pobede. Masku ne skida, održava fizičku distancu svaki put kad izađe iz kuće, striktno poštuje sve savete epidemiologa.

- Struka kaže da ćemo susret sa korona virusom imati svi - neko sada, neko kasnije. Neko i neće znati da je asimptomatski prenosilac, neko će proći sa lakšim simptomima, neko sa težim, a neko se, nažalost, neće izboriti... Moj susret sa koronom završio se upalom pluća i borbom koja je u najjačem naletu trajala 40 dana. Da nemam hroničnu bolest, verovatno bih bolje prošla. Ali, svako ko je načet nekom bolešću mora mnogo da vodi računa – poručuje Dušanka.

Kao neko ko se bavi ishranom, naša sagovornica podseća da bi u vreme pandemije posebno trebalo da vodimo računa o zdravoj hrani, ali i da pijemo suplemente i poštujemo ritam i satnice obroka.

- Jedite pametno, živite zdravo i poštujte savete struke. Iako je SARS-CoV-2 je i dalje nepoznanica za naučnike, važno je da pratimo sve novitete koje otkriju i da se strogo pridržavamo mera da bismo se sačuvali. Ne lečite se na svoju ruku, obavezno se javite lekaru kad osetite prve simptome i striktno poštujte ono što vam kažu, jer su tu da vam pomognu – zaključuje naša sagovornica.

(Telegraf.rs)