Ljubiša je prvi Srbin koji je primio Fajzerovu vakcinu: Opisao kako je sve izgledalo i kako se oseća
Ljubiša je, inače, poreklom iz Konjica u Hercegovini, živeo je godinama i u Srbiji, a u Oregon je došao 1997. godine
Ljubiša Milivojević (49), koji živi u Portlandu, u američkoj državi Oregon, prvi je Srbin zdravstveni radnik u SAD koji je primio "Fajzer-Bajontekovu" vakcinu. On je vakcinisan u četvrtak u bolnici OHSU, u kojoj radi, a za Kurir je ispričao kako je izgledao sam proces imunizacije, da li ga je bolelo, šta je osetio nakon primanja vakcine i kako se oseća.
- Bolnica je u ponedeljak zaposlenima dostavila upitnik u kojem je trebalo da navedemo svoje ime, prezime, da odgovorimo koje smo rase i da li želimo da primimo vakcinu. U sredu se već krenulo s vakcinacijom. U četvrtak me je telefonom oko podneva pozvala šefica. Pitala me je: "Možeš li doći da primiš vakcinu?" Bio mi je slobodan dan. Rekao sam da mogu. Zakazali su mi u 15 časova, a već u 15.15 sati sam krenuo kući - priča Ljubiša.
Ljubiša je, inače, poreklom iz Konjica u Hercegovini, živeo je godinama i u Srbiji, a u Oregon je došao 1997. godine. U bolnici OHSU radi na transportu pacijenata u bolnici, pa i onih obolelih od kovida 19.
Kaže da se uopšte nije razmišljao da li da primi vakcinu i da je sam proces imunizacije u bolnici odlično organizovan.
- Napravili su tri punkta koja se moraju proći pre vakcinacije. Na prvom kažete ime, a onda nakon 10 metara vas čeka drugi punkt, na kojem se uzima identifikacioni broj zaposlenog. Nekih 15-20 metara dalje, vas obaveštavaju da nakon vakcine morate da sačekate u posebnoj prostoriji 15 minuta zbog potencijalnih nuspojava. Tek potom sledi ulazak u sobu za vakcinaciju - navodi on.
Sve je prošlo, kako kaže, veoma brzo.
- Nije me ništa bolelo. Jedino jutros (dan nakon primanja vakcine) osećam blagi bol u ruci, kao, na primer, nakon vakcine posle gripa. Oko uboda je malo crvenilo, ali je to sve normalno - kaže on.
U bolnici u kojoj radi, kako kaže, ima 17.000 zaposlenih, a za sada je nabavljeno tek oko 900 doza, pre svega za zaposlene koji su u direktnom kontaktu s pacijentima:
- Slabije sam u kontaktu sa pacijentima koji su na respiratoru. Većina su blaži slučajevi, pa ih vozim na CT skener, magnetnu rezonancu, preglede... Video sam svašta i za mene ne postoji dilema. Jedino vakcina može da zaustavi ovo ludilo - dodao je.
Ljubiša u Portlandu živi sa suprugom koja je iz Lazarevca i sa njom ima dve ćerkice od osam i 14 godina. Kaže da je supruga malo više brinula od njega oko vakcinacije.
- Nisam se preopterećivao, ali blaga bojazan uvek postoji, s obzirom da je vakcina brzo napravljena. Međutim, ja verujem u medicinu i dobre namere. Supruga koja se možda malo više brinula, takođe će najverovatnije primiti vakcinu kasnije, jer i ona radi u bolnici, kao kuvar - kaže on.
Ljubiša kaže da u Oregonu, koji broji oko 3,5 miliona ljudi, ima oko 2.300 novozaraženih dnevno i dvadesetak umrlih. U toj zemlji noćni klubovi i barovi ne rade od marta meseca.
- Svuda u zatvorenom je obavezna maska, a ljudi je mahom nose i na otvorenom. Restorani i kafići ne primaju goste, već se hrana i kafa samo uzimaju i odnose. Barovi ne rade, kao ni noćni klubovi od marta meseca. Koncerata, takođe, nije bilo od početka epidemije, a NBA utakmice su se igrale bez publike - kaže Ljubiša i dodaje da je dosta ljudi ostalo bez posla - mnogi su na birou ili primaju socijalnu pomoć.
(Telegraf.rs)