Ovo su razlike između američke, ruske i britanske vakcine: Kako da znamo koja je najbolja?
Zapravo, u kvalitetu i sigurnosti razlike nema, ali ima u metodi kojom će nas imunizovati
Preporučujemo
Evropska unija će najverovatnije odobriti "Fajzerovu" vakcinu do 21. decembra
Fajzerova i Biontekova vakcina kreirana je za samo nekoliko sati i to u januaru
Trenutno čitav svet priča o četiri vakcine protiv korona virusa: dve američke - Fajzer/Biontek i Moderna, ruskoj "Sputnjik V", ali i britanskoj koju je razvio Univerzitet Oksford u saradnji sa kompanijom AstraZeneca.
Pa, koja je razlika među njima?
I Fajzer, i Moderna imaju mRNK vakcinu, odnosno prenosnik RNK genetskog koda. Šta to znači? Konvencionalne vakcine se prave pomoću oslabljenih oblika virusa, ali mRNK koristi samo genetski kod virusa.
Vakcina mRNK se ubrizgava u telo i sastojci ulaze u ćelije "govoreći im" da počnu sa stvaranjem antigena. Ove antigene imuni sistem prepoznaje i tako priprema ćelije za borbu protiv korona virusa SARS-CoV-2.
Za stvaranje mRNK vakcine nije potreban stvarni virus, što znači da se brzina proizvodnje vakcina može drastično ubrzati prema potrebi.
Kao rezultat, mRNK vakcine su mnogo brže rešenje za zaustavljanje pandemije ove zarazne bolesti.
U teoriji, one se takođe mogu brže modifikovati ako, na primer virus mutira i počne da se menja tako da prvobitna vakcina pokazuje manju efektivnost.
S druge strane, mRNK vakcine su mnogo jeftinije za proizvodnju od tradicionalnih vakcina. Jedina loša strana mRNK vakcina je ta što ih treba čuvati na jako hladnim temperaturama i teže se transportuju. Konkretno, Fajzerova vakcina mora da se čuva na temperaturi od -70 stepeni Celzijusa.
Suprotno tome vakcine Univerziteta Oksford/AstraZeneca i "Sputnjik V" su razvijene primenom različitih tehnologija koje uključuju premeštanje genetskog materijala iz virusa u provereni "paket" za isporuku. Jednom unet u ljudsko telo, ovaj genetski materijal razvija mehanizam proizvodnje proteina u našim ćeijama da bi izbacio "spiralni protein" korona virusa, tako pokrećući imuni odgovor.
Ovom pristupu je pomogla i brzina kojom su naučnici u Kini identifikovali i podelili genetsku sekvencu novog korona virusa, ali i radovi koji su već godinama bili u toku na drugim korona virusima, konkretno u Rusiji.
(Telegraf.rs)