Stručnjaci o novoj mutaciji korona virusa: Koliko je opasna i da li je trebalo da nas iznenadi?

Konsenzus je da SARS-CoV-2 mutira sporije od virusa gripa

Vest da se u Velikoj Britaniji pojavio novi soj korona virusa koji se brže širi među populacijom od postojećeg, za koji je napravljena vakcina, juče je obišla planetu. U danima kada je počela masovna imunizacija u Britaniji i SAD, i kad „ostatak sveta“ s nestrpljenjem iščekuje prvu zaštitu od patogena, vest koju je saopštio birtanski ministar zdravlja zazvučala je zastrašujuće.

Preporučujemo

Stručnjaci, pak, tvrde da nema mesta strahu, jer je nova mutacija patogena očekivana i potpuno prirodna.

- Činjenica je da svi virusi mutiraju – kaže profesor Hju Penington, vodeći britanski mikrobiolog. - To je normalna pojava koja se stalno dešava i nije nešto zbog čega bi trebalo da budemo posebno uznemireni. Virus gripa mutira lakše od korona virusa, zbog čega naučnici svake godine razvijaju novu vakcinu protiv njega.

„Otisak prsta“ virusa je isti

Prema njegovim rečima, mnogo mutacija svodi se na greške u operaciji „proveravanja“ kada se DNK ili RNK množe ili repliciraju.

- Istina je da se virus koji se u Londonu pojavio na proleće u mnogo manjih aspekata genetski razlikuje od onog koji se sada vraća. Ali oba imaju istu osnovnu genetsku sekvencu, ili ono što bi se moglo nazvati „otiskom prsta“ virusa. Trenutno ništa ne nagoveštava da je veća verovatnoća da će ova mutacija izazvati ozbiljnu bolest i malo je verovatno da ova mutacija neće reagovati na vakcinu – istakao je profesor Penington.

Može li virus tako brzo da evoluira?

Britanski stručnjaci do sada su detektovali više od 1.000 ljudi koji nose mutirani SARS-CoV-2, nazvan VUI - 202012/01.

Naučnici proučavaju ovaj soj kako bi utvrdili da li se ponaša drugačije od normalne verzije virusa.

Profesor Kris Viti izjavio je da je „moguće da je soj zarazniji od do sada poznatog korona virusa zbog kog je proglašena pandemija“.

Ali, stručnjaci iz Velike Britanije kažu da i dalje „nema dokaza da je nova mutacija opasnija“.

Bilo bi iznenađujuće, ali ne i nemoguće, da je ovaj virus zaista evoluirao tako da ne reaguje na vakcinu.

Utvrđeno je da su varijante nazvane D614G i 20A.EU1 raširene i da se brže šire od originalnih verzija koje su došle iz istočne Azije, ali ne i smrtonosnije.

Nezavisni naučnici rekli su da je "prerano" da bi iko trebalo da bude zabrinut zbog nove mutacije virusa.

Stručnjaci će ispitati da li je VUI - 202012/01 zarazniji ili smrtonosniji ili će imati bilo kakav uticaj na Fajzerovu i Biontekovu vakcinu. Rezultati bi mogli da stignu već za dve nedelje.

Večita bitka između virusa i čovečanstva

Profesor Džonatan Bal, molekularni virusolog sa Univerziteta u Notingemu kaže da se genetske informacije kod mnogih virusa mogu vrlo brzo promeniti.

- Ponekad te promene mogu da „idu na ruku“ virusu, omogućavajući mu efikasniji prenos, ali mnoge promene uopšte nemaju efekta ni na vakcinu, niti na smrtnost koju virus može da izazove – ističe profesor Bal.

Stručnjaci još nisu sigurni koliko brzo SARS-CoV-2 mutira, ali je konsenzus da je ovaj proces sporiji od gripa, kao što je slučaj sa drugim sezonskim korona virusima.

Najznačajnije mutacije korona virusa

Mutacija SARS-CoV-2, nazvana D614G, identifikovana je tokom leta i još je prisutna u Evropi, SAD i delovima Azije. Smatra se da na njega otpada 85 procenata globalnih slučajeva.

Mutacija D614G je nastala na jednom određenom mestu, položaju 614, na šiljku proteina virusa, kod pacijenata u Evropi. Mutacija je vrlo mala i jednostavna - jedna aminokiselina se menja iz D (aspartat) u G (glicin), pa otuda i nadimak D614G.

Zbog međunarodnih putovanja dogodilo se da se ova varijanta proširi na Ameriku i Aziju u roku od nekoliko nedelja.

Naučnici i dalje pokušavaju da utvrde zašto je soj D614G postao osnovni oblik SARS-CoV-2; za sada smatraju da se to dogodilo zbog mutacije koja povećava količinu virusa u gornjim disajnim putevima. Zato je veća verovatnoća širenja kada zaražena osoba razgovara, kašlje ili kija.

Smatra se da je još jedan soj, nazvan 20A.EU1, bio iza drugog evropskog talasa epidemije. Od jula 20A.EU1 identifikovan je u 12 evropskih zemalja - uključujući Belgiju, Nemačku, Italiju, Letoniju, Norvešku i Holandiju.

Takođe se prenosio iz Evrope u veće gradove na drugim kontinentima, poput Hong Konga i Novog Zelanda.

Stručnjaci su pratili 20A.EU1 do farme na severu Španije u junu i veruju da je put prenosa bio isti – zbog međunarodnih putovanja, kada je došlo do zatišja u prenosu i ublažavanja zaključavanja.

Treći soj, nazvan Klaster 5, koji se pojavio na farmama kuna u Danskoj tokom jeseni izazvao je uzbunu nakon što je utvrđeno da je otporan na antitela. Strahovalo se da će Klaster 5 „pobediti“ vakcine protiv korona virusa. Zbog toga su delovi severne Danske odakle je virus potekao bili zaključani, a vlasti su naredile ubistvo 17 miliona kuna kako bi Klasteru 5 bilo onemogućeno da se širi.

„Virus će možda ugušiti samog sebe“

Virusolog Ana Gligić u razgovoru za Telegraf podsetila je da kada se virus iz prirode nađe u ljudskoj ćeliji i prođe kroz nekoliko pasaža, može se desiti da on uguši samog sebe.

- Korona virusa se nikada nećemo rešiti, oni odavno postoji u prirodi. Nije dovoljno ispitano da li između svih tih korona postoji blagi unakrsni imunitet, da jedne onemogućavaju druge da ispolje najtragičnije posledice. Možda bi u tome bila sreća, a možda se to zaista i događa – rekla je Gligićeva.

(Telegraf.rs)