Svet je zabrinut nakon mutacije korone: Šta to znači za nas, da li će vakcine i dalje biti efikasne?

Mutacije virusa su sasvim normalne, ali ova je posebno zabrinula naučnike

U Velikoj Britaniji je identifikovana „nova varijanta“ korona virusa za koju se veruje da je uzrokovala brže širenje zaraze na jugoistoku zemlje, rekao je ministar zdravlja Met Henkok, javlja Skaj njuz.

Preporučujemo

- Ovaj soj mogao bi da bude zarazniji od prethodnih sojeva korona virusa - istakao je Henkok.

Prema njegovim rečima, velika je verovatnoća da će vakcina odneti pobedu i nad ovim sojem virusa i da mutacija virusa neće izazvati veću smrtnost od prethodnih mutacija.

- Moguće je da je upravo nova nova mutacija krivac za nagli porast pozitivnih na korona virus u Londonu i na jugoistoku Engleske - izjavio je Henkok

Početna analiza sugeriše da se nova mutacija korona virusa širi brže od dosadašnjih.

- Za sada smo identifikovali više od 1.000 slučajeva, pretežno na jugu Engleske, ali osoba koje su pozitivne na novi soj korona virusa ima u više od 60 oblasti u Velikoj Britaniji - poručio je Henkok.

Šta uopšte znači kada korona virus mutira?

Korona virus je RNK virus što znači da sadrži kolekciju genetskog materijala upakovanu u proteinsku ljusku.

Jednom kada RNK stupi u kontakt sa domaćinom, on će početi da pravi nove kopije koje mogu da zaraze i druge ćelije.

RNK virusi poput gripa, morbila i korona virusa, skloniji su promenama i mutacijama u poređenju sa DNK virusima poput herpesa, malih boginja i humanog papiloma virusa.

Da li su mutacije virusa normalne?

Mutacija je jednostavna promena u genomu virusa, skupu genetskih uputstava koji sadrži sve informacije koje su potrebne virusu da bi funkionisao. Kada se virus replicira ovaj niz uputstava treba kopirati, ali postoje i greške tokom ovog procesa.

U zavisnosti od toga gde se u genomu javljaju greške one mogu imati negativan ili pozitivan uticaj na sposobnost virusa da preživi i replicira se. Ili, kao što je u većini slučajeva, mutacije možda uopšte neće imati uticaj na virus.

Svi virusi mutiraju, stoga ni mutacija korona virusa nije izuzetak.

Profesor Venci Barklej, šef Odeljenja za zarazne bolesti na Imperijal koledžu u Londonu kaže da je ovako nešto očekivano.

- Od suštinske je važnosti da shvatimo posledice bilo kakvih promena u genomu virusa - na primer, kako to može uticati na bolest, prenos i imuni odgovor na virus. Neke varijante na promenama proteina su već primećene odavno. Nema dokaza da ova mutacija rezultira težom bolešću. Ova varijanta sadrži neke mutacije proteine koje "gađa" vakcina, pa je važno utvrditi da li je ona dovoljno efikasna i na ovoj mutaciji - ističe on.

Da li će ovo uticati na vakcine?

Profesor Džonantan Bal, profesor molekularne virusologije na Univerzitetu u Notingamu za BBC kaže da do ovih mutacija dolazi sasvim slučajno.

- Genetske informacije kod mnogih virusa mogu se vrlo brzo promeniti, a ponekad te promene mogu doneti korist virusu, omogućavajući mu efikasniji prenos ili otpornost na vakcine i lekove. Srećom, mnoge promene uopšte nemaju efekat - kaže i nastavlja:

- Važno je da proučimo bilo kakve genetske promene kako se pojave da bismo utvrdili da li one utiču na ponašanje virusa i dok ne obavimo taj važan posao prerano je iznositi bilo kakve tvrdnje o potencijalnom uticaju mutacije virusa.

Trenutno nema dokaza da bi ova mutacija mogla biti otpornija na vakcine, ali će svakako biti sprovedena dalja istraživanja kako bismo sa sigurnošću znali da virus nije postao otporniji na vakcine.

(Telegraf.rs)