Dve grupe ljudi u najvećem su riziku od korone: Saveti stručnjaka kako da se ponašaju za praznike

Svi ljudi u Srbiji, a naročito gojazni, sa ili bez dijabetesa, treba da se pridržavaju zvaničnih preporuka jer su oni najrizičnija grupa za tešku kliničku sliku kovid 19 infekcije

Situacija u kojoj se nalazimo drastično je promenila naše oblike ponašanja. Sprečava nas da se krećemo onoliko koliko smo navikli, da se bavimo fizičkom aktivnošću i kontrolišemo svoje zdravlje. Neretko se uteha pronalazi u hrani a sezona slava koja je u toku, i predstojeći novogodišnji i božićni praznici, kao stvoreni su za to. I za dodatno narušavanje zdravlja. A ne bi trebalo da bude tako. Sada bi više nego ikad trebalo da vodimo računa o svakom segmentu svog života. Ovo se posebno odnosi na dve grupe ljudi čija su oboljenja među najsmrtonosnijima u vreme korona virusa.

Korona, gojaznost i dijabetes nikako ne bi trebalo da idu zajedno u vreme kovida 19. Tokom ovih devet meseci najčešće se za ove grupe ljudi, one sa viškom šećera u krvi i viškom kilograma, od stručnjaka moglo čuti da su najrizičnija grupa, da bi najviše trebalo da se pridržavaju protivepidemijskih mera, ali i da su šanse za izlečenje od posledica kovida u poodmaklom stadijumu, nažalost, male. Tome svedoče mnogi lekari iz crvenih zona koji se bore za živote obolelih.

O tome koliko je bitno da se ova najrizičnija grupa pridržava određenih mera i da sada posebno vodi računa o svom zdravlju, kao i o tome šta je dijabetes a šta “smrtonosni kvartet”, koji su rizici za njegov nastanak, ali i o najmodernijim terapijama koje istovremeno leče dijabetes, tope kilograme i čuvaju srce, razgovarali smo sa doktorom Goranom Cvijovićem, specijalistom interne medicine i endorkrinologije, doktorom medicinskih nauka.

- Svi ljudi u Srbiji, a naročito gojazni, sa ili bez dijabetesa treba da se pridržavaju zvaničnih preporuka jer su oni najrizičnija grupa za tešku kliničku sliku kovid 19 infekcije. To konkretno znači, pre svega, proslaviti slavu u najužem krugu porodice. Što se tiče ishrane i alkoholnih pića treba biti umeren, čak i više nego u normalnom periodu godine jer postoji značajno manje mogućnosti za fizičku aktivnost - savetuje dr Cvijović.

U Srbiji, prema zavničnoj statistici, ima oko 710.0000 dijabetičara sa stalnom tendencijom porasta, a svake godine se dijagnostikuje 65.000 novih slučajeva dijabetesa. 90 odsto obolelih ima dijabetes tip 2, koji je mnogo češći od dijabetesa tipa 1.

- Tip 2 dijabetesa je hronična bolest, koja se karakteriše hronično povišenim nivoom glikemije (šećera) u krvi. Kod ljudi sa tipom 2 dijabetesa još postoji određeni kapacitet pankreasa za proizvodnju insulina ali nedovoljan za održavanje normalne glikemije. Smatra se da je u momentu kada dođe do pojave tipa 2 dijabetesa kapacitet za proizvodnju pankreasa, odnosno broj beta ćelija koje proizvode insulin pao na 50 odsto od ukupnog broja, koje stičemo nakon rođenja. Zato za tip 2 dijabetesa kažemo da se karakteriše relativnim nedostatkom insulina za razliku od tipa 1 dijabetesa gde postoji potpuni, odnosno apsolutni nedostatak insulina, koji od početka zahteva terapiju insulinom - objašnjava dr Cvijović.

Prema njegovim rečima, procenjuje se da oko 10 odsto populacije u Srbiji ima tip 2 dijabetes, ali da, nažalost, kod velikog broja ljudi nije dijagnostikovan. Ono što zabrinjava jeste da se on otkiva slučajno, jer na početku obično nema simptome.

- Kod najvećeg broja pacijenata se danas tip 2 dijabetes dijagnostikuje tokom sistematskih pregleda, odnosno rutinske biohemijske kontrole. Razlog za to je što u početku bolesti najveći broj ljudi nema simptome - kaže dr Cvijović.

Od staračkog dijabetesa do smrtonosnog kvarteta 

Tokom prošlog veka ovaj oblik dijabetesa je bio skoro rezervisan za stariju životnu dob, zato je u narodu i poznat pod nazivom “starački dijabetes”. Međutim, kako objašnjava dr Cvijović, s obzirom na moderan način života, koji se karakteriše slabom fizičkom aktivnošću i pojačanim i nekvalitetnim unosom hrane, učestalost dijabetesa prati značajno povećanje broja gojaznih osoba, pa tako i dece:

- Zbog toga životna dob nije više ta koja određuje kada će doći do pojave ovog oblika dijabetesa. Nešto što je ranije bilo nepojmljivo, dana je postalo realnost a to je da imamo sve više gojazne dece koja su fizički potpuno neaktivna i preveliki deo vremena provode za računarom i mobilnim telefonima zbog čega se dijagnostikuje ovaj oblik dijabetesa i kod učenika osnovnih škola.

Doktor Cvijović kaže da je ovaj oblik dijabetesa veoma opasan, pre svega što bez upozorenja, odnosno značajnih simptoma, oštećuje kardiovaskularni sistem.

- Za ovaj oblik dijabetesa se kaže da je ekvivalent koronarnoj bolesti što u prenesenom značenju govori da kada neko ima tip 2 dijabetesa ima istu šansu da dobije infarkt srca, kao i neko ko je već imao infarkt a nema dijabetes. Jedan od dodatnih razloga za ovu činjenicu je što je tip 2 dijabetesa skoro uvek udružen i sa drugim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja kao što su gojaznost, povišen nivo masnoća u krvi i povišen krvni pritisak. Svaki od ovih faktora je nezavisno loš za srce i krvne sudove a kada su udruženi njihov efekat se značajno pojačava. Krajem osamdesetih godina prošlog veka udruženost ova 4 zdravstvena problema je nazvana “smrtonosni kvartet” zbog visokog rizika za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova i smrtnosti - objašnjava dr Cvijović.

Najveći faktor rizika za nastanak ove bolesti je gojaznost.

- Oko 90 odsto ljudi sa tipom 2 dijabetesa je prekomerno uhranjeno ili gojazno. Kada govorimo o gojaznosti treba reći da je ona pre svega proizvod neadekvatne fizičke aktivnosti i ishrane. Mi možemo dosta uraditi u smislu prevencije tipa 2 dijabetesa ako pravovremeno donesemo prave odluke. Razlog za to je što razvoju tipa dijabetesa prethodi kraći ili duži period insulinske rezistencije sa normalnom glikemijom. Insulinska rezistencija je glavni mehanizam koji dovodi do razvoja tipa 2 dijabetesa.

- U tom periodu se uočava sklonost da gojenju dominantno u predelu trbuha, a u analizama krvi se često vidi povišen nivo masnoća (dominantno triglicerida) i ponekad enzima jetre kao posledica masne jetre. U toj fazi korekcijom fizičke aktivnosti i ishrane i normalizacijom telesne mase, kao i uz primenu određenih lekova (npr. metformina) mi možemo da sprečimo ili značajno odložimo pojavu tipa 2 dijabetesa - objašnjava naš sagovornik i nadalje dodaje kako se leči ova bolest, kao i koliko su u Srbiji pacijentima dostupni inovativni lekovi koji pomažu u rešavanju upravo tih problema: 

Revolucionarna nova klasa lekova 

- Lečenje tipa 2 dijabetesa podrazumeva, pre svega, značajnu saradnju pacijenta i njegovog lekara. Da bi terapija uspela osnovni uslov je da se pacijent pridržava adekvatnog načina ishrane i fizičke aktivnosti, i da redovno koristi terapiju. Do pre 15 godina mi nismo imali veliki izbor lekova za lečenja tipa 2 dijabetesa, tu su bili pre svega metformin, preparati sulfonil ureje i konačno ako kombinacija prethodna 2 ne uspe uvodio se insulin. Na sreću od tada je došlo do pojave novih klasa lekova koji su doveli do zaista revolucionarnog pomaka u farmakoterapiji tipa 2 dijabetesa.

Naime, lečenje dijabetesa ne podrazumeva samo postizanje dobre glikemije.

- Naprotiv, u prethodnom periodu smo bili svedoci da u studijama u kojima se težilo da se kod pacijenata terapijom postigne normalan nivo glikemije su dovele do povećanog rizika za srčanu smrt jer su bile udružene sa povećanim brojem hipoglikemija. Danas je stav da se pacijentu savetuje terapija koja će da postigne željeni nivo glikemija uz odsustvo ili minimalan broj blagih hipoglikemija ali da istovremeno dovede i do smanjenja telesne mase, da dovede do smanjenja nivoa masnoća u krvi i poboljšanja krvnog pritiska. Kada to gledamo na ovaj način deluje kao je u pitanju više lekova ali u stvari radi se o jednom leku koji reguliše sve što smo naveli.

- Iz toga razloga mi sada imamo i zdravstvene preporuke da je pacijentima sa tipom 2 dijabetesa neophodno odmah posle metformina uvesti lekove iz grupe GLP RA ili SGLT2 inhibitora, a ukoliko postoji već pridruženo kardiovaskularno oboljenje potrebno je uvesti ih odmah (u slučaju ateroskletoskog oboljenja kao što je koronarna bolest GLP RA, u slučaju popuštanja srca SGLT2 inhibitori). Lekovi iz grupe GLP RA poboljšavaju lučenje insulina iz pankrasa i čuvaju preostale beta ćelije u njemu. Pokazali su se kao najefikasnija grupa lekova u smislu smanjenja nivoa glikemije posle insulina uz veoma mali rizik za pojavu hipoglikemija.

- U proseku smanjuju nivo HbA1c za 1.8 odsto. Istovremeno dovode do značajnog smanjenja telesne mase, povećavaju osećaj sitosti i usporavaju pražnjenje želuca, poboljšavaju nivo masnoća u krvi i snižavaju krvni pritisak. Koliko je potentan efekat na smanjenje telesne mase govori činjenica da je liraglutid registrovan i kao lek za lečenje gojaznosti kod ljudi koji nemaju dijabetes. Međutim, ono što je navažnije je da smanjuju rizik od srčane smrti, nefatalnog infarkta i nefatalnog šloga jer, to je konačno i razlog zašto lečimo pacijente sa tipom 2 dijabetesa. Najnoviji lekovi iz ove grupe donose i komfor u smislu primene jednom nedeljno - navodi naš sagovornik.

Svi ovi lekovi su većinom registrovani u Srbiji i dostupni na tržištu ali je očekivano da šira primena nastupi tek po uključenju na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

- S obzirom da najrelevantniji stručni vodiči ukazuju na neophodnost primene ovih lekova za lečenje velikog broja naših pacijenata sa tipom 2 dijabetesa, očekuje se da u skorijem vremenskom periodu ti lekovi budu uključeni na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje - kaže dr Cvijović.

(Telegraf.rs /PR)