Jedna vakcina protiv kovida 19 nije dovoljna za zaštitu: Naučnici znaju kako će rešiti ovaj problem

Teoretski, heterologni podsticaj kombinovanjem dve vakcine daje bolji imunološki odgovor, ali do sada to nije testirano u praksi

Velika Britanija danas je postala prva država na svetu koja je započela vakcinaciju protiv kovida 19 cepivom koje su napravili Fajzer i Biontek.

Preporučujemo

Ali, po svemu sudeći, Britanci neće primiti samo jednu vakcinu, već dve.

Kako piše Daily Mail, britanski naučnici će pokušati da ljudima daju više vrsta vakcina protiv kovida 19 kako bi podstakli različite delove imunološkog sistema da se bore protiv korona virusa.

Naučnici iz Nacionalne radne grupe za vakcine najavili su da će vakcinacija biti obavljena u dve faze – stanovništvo će najpre dobiti Fajzerovu i Biontekovu vakcinu, a onda još jednu (najverovatnije oksfordsku) koja će, kako objašnjavaju, pojačati i upotpuniti dejstvo prve.

Teoretski je već dokazano, na redu je testiranje u praksi

S obzirom na to da vakcine koje su prošle treću fazu ispitivanja deluju na različite načine, uzimanje doza različitih cepiva moglo bi da pojača imuni odgovor i pruži bolju, dugotrajniju zaštitu.

Šef britanske Radne grupe za vakcine Kejt Bingam rekla je da će istraživači u Velikoj Britaniji započeti ispitivanja ove metode sledeće godine.

- Teoretski, vakcine date na ovaj način bolje funkcionišu, a sada je prilika da to i testiramo u praksi – izjavila je Bingam.

Testiranje bi, kako je najavljeno, moglo da traje dva meseca, a „u igri“ će biti samo vakcine koje odobri britanska Vlada i za koje je dokazano da su sigurne i efikasne i kada se dobiju samostalno.

Zašto jedna vakcina nije dovoljna?

Britanci imaju odgovor na ovo pitanje: različite vakcine stimulišu različite delove imunološkog sistema - glavne supstance su antitela i T ćelije.

- Prva zaštita bila bi obezbeđena jednom vakcinom, a druga bi mogla da usledi ili za 28 dana ili za dva meseca drugim cepivom protiv kovida 19. Vakcine koje sadrže virus pokreću mnogo snažniji ćelijski odgovor od, recimo, vakcina koje su bazirane na mRNK. Antitela blokiraju unos virusa u ćelije, a T ćelije identifikuju one ćelije koje su zaražene i zatim ih eliminišu. Tako se može ojačati odgovor imunog sistema i obezbediti bolja zaštita od infekcije – objasnila je Bingam.

Članovi Nacionalne radne grupe za vakcine podsetili su da je odobrenje prve mRNK vakcine na svetu „najuzbudljivija stvar koja se dogodila u vakcinologiji“.

Vakcinisanje svake godine

Vakcine protiv kovida 19 mogle bi da postanu poput vakcina protiv sezonskog gripa – ljudi bi ih primali svake godine.

Najavljeno je, takođe, da će svi Britanci koji se budu vakcinisali protiv kovida 19 biti godinama praćeni kako bi se ustanovilo da li razvijaju neželjene efekte i kako njihov imuni sistem reaguje na vakcinu.

Vakcina koju su proizveli Fajzer i Biontek je mRNA vakcina, prva takve vrste koja je ikada odobrena i koja deluje ubrizgavanjem genetskog materijala iz korona virusa u telo. Ona funkcioniše tako što telu daje uputstvo da proizvodi protein koji se nalazi na površini korona virusa, a onda imuni sistem nauči da prepoznaje i proizvodi antitela protiv tog proteina.

Modernina vakcina deluje na isti način.

Međutim, oksfordska vakcina bazirana je na viralnom vektoru, odnosno adenovirusu. U Velikoj Britaniji već je spremno više od četiri miliona doza ove vakcine, a zvanično odobrenje za upotrebu očekuje se ovog meseca.

(Telegraf.rs)