Kako izgleda kada u jeku epidemije korone u Srbiji saznaš da si pozitivan na još jedan opaki virus?

* Koliko je bilo novih slučajeva HIV-a u Srbiji u 2020. godini? * Da li je neko od HIV pozitivnih oboleo i od kovida? * Kako su na sve muke pojedinci reagovali kada su saznali da su u jeku epidemije korona virusa pozitivni na HIV?

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv side pod sloganom "Globalna solidarnost, zajednička odgovornost", a u jeku pandemije korona virusa moramo priznati da ova tema nije bila tako aktuelna tokom godine.

Preporučujemo

Statistika kaže da je u Srbiji od januara do novembra ove godine novootkrivenih 55 osoba inficiranih HIV-om. To je trostruko manje nego u istom periodu prošle godine kada je HIV dijagnostikovan kod 175 osoba, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

HIV je registrovan ove godine 17 puta više kod muškaraca u odnosu na žene, a najveći broj novodijagnostikovanih osoba je uzrasta 20 do 49 godina (77,5 odsto). Najmlađa osoba kojoj je dijagnostikovana HIV infekcija ima 19 godina, a najstarija 76 godina. U odnosu na način transmisije, kod 54 osobe HIV je prenešen seksualnim odnosom bez kondoma, u 98 odsto svih prijavljenih slučajeva, od kojih je 47 muškarca koji su prijavili rizične seksualne odnose sa drugim muškarcima.

U istom periodu, kod 10 osoba je novodijagnostikovan AIDS, dok su četiri osobe umrle od AIDS-a, što je pet puta manje obolelih i četiri puta manje umrlih u poređenju sa istim periodom 2019. godine. U Srbiji trenutno žive 2.843 osobe kojima je dijagnostikovana HIV infekcija, a procenjuje se da još oko 400 osoba ne zna da je inficirano HIV-om.

Kako izgleda imati HIV u vreme pandemije korona virusa?

Razgovarali smo sa Aleksandrom Pricom iz Asocijacije „Duga“ koji nam je bolje objasnio kako je ova godina izgledala za sve HIV pozitivne u Srbiji, ali i šta su bili najveći izazovi u vreme kada je ova tema bila „u drugom planu“ zbog pandemije korona virusa.

- Jeste možda bilo malo problema na početku, ali u poslednjih nekoliko meseci to sve funkcioniše kako treba. Mi nismo prestajali da radimo procese savetovanja i testiranja, a čak i tokom marta, aprila i maja kada ljudi možda nisu mogli da se snađu, svako ko je prelimirano bio HIV reaktivan dobio je potrebnu negu i terapiju - kaže Prica u razgovoru za "Telegraf".

Kako ističe, apsolutno niko od klijenata Asocijacije „Duga“ nije dobio kovid uz virus HIV-a koji već ima, štaviše svi su se ponašali odgovorno prema svom zdravlju i poštovali mere. Neki od njih su primili i humanitarnu pomoć jer su im veći problem od kovida bili egzistencijalni problemi sa kojima su se suočavali.

- Bio je samo problem u dva slučaja – kod jednog obolelog koji boravi u zatvoru sa dobijanjem i dostupnošću terapije. Drugi problem je bio na početku pandemije sa HIV pozitivnom decom koja koriste određene sirupe koji se daju i kovid pozitivnima. Vrlo brzo smo i to prevazišli u saradnji sa institutima, te pronašli apoteke koje mogu da naprave te sirupe, pa nakon prvobitnih poziva roditelja i dece, i to smo brzo rešili – nastavlja.

Najveći broj novootkrivenih slučajeva u Srbiji bio je 2015. godine kada je bio čak 37 odsto veći u odnosu na 2014. Šta se od tada promenilo?

- Te 2015. godine su i HIV preventivni programi bili slabiji jer se Globalni fond koji je pomagao finansiranjem povukao iz Srbije. Tih 178 novootkrivenih slučajeva je najveći broj od početka infekcije u Srbiji, ali mogu da kažem da se od 2016. godine taj broj ustalio od 120 do 150 slučajeva godišnje. Ono što sigurno znamo i što se promenilo jeste da se smanjio broj ljudi koji ne znaju za svoj HIV status. Svetska zdravstvena organizacija je ranije isticala da jedna trećina novoobolelih nije znala da ima HIV, ali od 2019. se broj takvih ljudi smanjio na 12 odsto.

Prica ističe da psihološki problemi kod obolelih od HIV-a nisu bili više ili manje istaknuti nego kod drugih ranjivih kategorija društva od početka pandemije korona virusa.

- Prema mom ličnom iskustvu sa terena, za vreme vanrednog stanja najviše su ispaštala samačka i starija domaćinstva na selima. Što se tiče HIV obolelih najvažnije je da oni primaju terapiju na vreme, da je ona dostupna, a garantujem da svi kontakti Asocijacije „Duga“, odnosno novootkriveni slučajevi kojih je ove godine kod nas bilo 16, dobijaju redovnu terapiju. Čak i kada nisu mogli da dođu do lekara u početku pandemije korona virusa, dobijali su savete putem telefona, a neke apoteke su isporučivale terapiju na kućnu adresu.

U godini pandemije korona virusa, sigurno je još teže onima koji tek saznaju da su oboleli od HIV-a. Prica kaže da skoro jedna četvrtina onih koji su u njegovoj asocijaciji saznali neprijatne vesti, nisu ni slutili da nose ovaj virus u sebi.

- Uglavnom su to u pitanju ljudi koji su želeli da se testiraju samo zato što su slučajno naleteli na nas ili smo bili u njihovom gradu. Kada vide rezultate jako se iznenade jer su obično bili sto posto sigurni da su negativni. Nažalost, ljudi i dalje imaju problem misleći da mogu da procene da li je osoba sa kojom stupaju u nezaštićeni seksualni odnos rizična ili nije. Ipak, niko to ne može proceniti na osnovu izgleda neke osobe.

Tema koja je mnoge šokirala, a odavno je poznata svim HIV pozitivnim ljudima, jeste da je u Srbiji i dalje zastupljena praksa sahranjivanja preminulih od side u crnim vrećama. Iako je ta tema pala u drugi plan zbog korona virusa, Prica kaže da se razrešenje ubrzo očekuje.

- Dobio sam informaciju iz Unije organizacija za borbu protiv HIV-a da je počelo rešavanje ovog problema. Ipak, ono što znam sigurno od ljudi obolelih od HIV-a sa kojima mi radimo, jeste da kad god se takve teme protežu po medijima, oni se osećaju loše i autostigma se produbljuje. Što se više negativno priča o tome, bez obzira što svi žele da se reše ti slučajevi, kod vulnerabilnih grupa loša osećanja i autostigma se produbljuju.

Uprkos korona virusu, sada je više nego ikad važnije isticati značaj savetovanja i testiranja na HIV virus.

- Znamo da je dosta ljudi bilo zatvoreno u kuće i znamo šta se dešavalo iza zatvorenih vrata. Poruka je da ne smemo da zaboravimo i na druge rizike, ne samo da mislimo o kovidu. Svako ko je imao nezaštićeni odnos sada će teže doći do gradskih zavoda i instituta na testiranje, ali treba da zna da postoje organizacije civilnog društva koje rade na terenu za svim zaštitnim merama prevencije protiv kovida. Ljudi treba da znaju da u svakom trenutku mogu pozvati udruženja građana i da ne zaborave da je pored kovida HIV i dalje prisutan. Mnogi su, nažalost mislili da je to sve sada stalo, ali nije. Naši ljudi su uvek na terenu i ljudi nas svaki dan mogu pozvati. Bitno je da se to ne smetne sa uma, posebno kod onih koji smatraju da su u riziku – zaključio je u razgovoru za „Telegraf“ Aleksandar Prica iz Asocijacije „Duga“.

(Telegraf.rs)