Ispovest dijabetičara koji je doživeo kliničku smrt: "Nije bilo svetla na kraju tunela, ali..."
Život posle smrti?
Džim, kome je ranije dijagnostikovan dijabetes, doživeo je kliničku smrt kada se onesvestio.
Džom je svoje iskustvo detaljno opisao, što može pružiti uvid u to šta se dešava kada umremo.
On je rekao da, dok je odlazio u ono što je smatrao zagrobnim životom, nije doživeo ništa. Džim je rekao da je sve izbledelo crno, ali je da je "osetio blagoslov nepokolebljivog osećaja mira".
Međutim, on je rekao da je iskusio i neki vid telepatije.
- Osetio sam neopisivi mir i smirenost. Teško je to pretočiti u reči, ali nikada ranije u životu nisam imao takav osećaj. Jednostavno reći da sam se osećao mirno i spokojno, nije dovoljan opis.
Iako zna što znači ostati bez svesti zbog niskog nivoa šećera u krvi, nakon čega obično oseća strah, teskobu i paniku, Džim je ovo iskustvo opisao drugačije.
- Ništa od ovoga nisam osetio. Upravo suprotno. Nikada u životu nisam osetio takav mir, smirenost, toplinu i ljubav. Nije bilo tunela, jakog svetla ni razmišljanja o životu - objasnio je on.
- Ono što je bilo prisutno jeste osećaj da će sve biti u redu. To nije bio izgovoreni glas, već više telepatska poruka, koja je bila jednako jasna kao izgovoreni glas. To me je uverilo i olakšalo mi. Čvrsto verujem da mi je viša sila prenela ovu poruku - dodo je.
Iznenada se Džim "vratio u svoje telo", ali neki istraživači veruju da njegovo iskustvo nije jedinstveno i povezano je sa nagomilavanjem moždanih aktivnosti.
Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu klinički su izazvali srčani zastoj kod pacova, istovremeno prateći njegovu moždanu aktivnost.
Bili su zapanjeni otkrivši da se moždana aktivnost pojačala u poslednjih 30 sekundi života.
Dr Dimo Borjidžin, vanredni profesor molekularne i integrativne fiziologije i vanredni profesor neurologije, rekao je:
- Ova studija, izvedena na životinjama, prva je koja se bavi onim što se događa sa neurofiziološkim stanjem mozga koji umire. Zaključili smo da ako iskustvo bliske smrti proističe iz moždane aktivnosti, neuronski korelati svesti treba da budu prepoznatljivi kod ljudi ili životinja čak i nakon prestanka cerebralnog krvotoka.
U suštini, ako je mozak aktivniji, neko može imati živopisne vizije, što će ih navesti da veruju da su videli zagrobni život.
(Telegraf.rs)