Javno lice graničnog poremećaja ličnosti: Izvrsni komičar odlučio da pomogne

Džo Traćini ima granični poremećaj ličnosti, ali on nije dozvolio da ga to omete da stvara, nasmeje i inspiriše svoju okolinu

Džou Traćiniju je još kao dečaku zbog mnogobrojnih nagrada predviđana sjajna budućnost.

Preporučujemo

Kada je imao 15 godina osvojio je nagradu za najboljeg britanskog juniorskog mladog mađioničara, a Ken Dod ga je proglasio najperspektivnijim mladim komičarom.

Džo je završio Italijansku akademiju za pozorišnu umetnost u Londonu i glumio je u mnogobrojnim projektima na tv u i filmu.

Nedugo nakon toga sve kreće nizbrdo. Džo je počeo da pije, da se drogira i upao je u depresiju. Nekoliko godina posle dijagnostikovan mu je granični poremećaj ličnosti.

Granični poremećaj ličnosti se pored emocionalne nestabilnosti i gubitka kontrole impulsa karakteriše i dodatnim simptomima. Tu spadaju nejasne i poremećene predstave o sebi i o sopstvenim ciljevima, kao i nejasne i poremećene unutrašnje sklonosti.

Postoje uz to i izraženi napori da se izbegne odbacivanje, nizom pretnji ili pokušaja samoubistva kao i samopovređivanjem. Do pokušaja samoubistva ili samopovređivanja može da doće i bez očiglednih razloga.

Osobe sa ovim poremećajem ličnosti su obično i veoma impulsivne, često rade stvari štetne po njih (rizična seksualna ponašanja, sečenje, pokušaj ubistva).

Džo kaže da mu je ponekad jako izazovno zbog potrebe da naudi sebi, ali da je uz psihoterapiju naučio da se iznad toga izdigne i da je to stvar misli koje se mogu promeniti.

U toku karantina počeo je da se snima pre svega zbog sebe, ali kada je video odaziv ljudi koji imaju slične izazove polako je postao javno lice graničnog poremećaja ličnosti.

Predrasude koje ljudi imaju o psihičkim poremećajima i izazovima zaista mogu biti otežavajuća okolnost, ljudi ne pričaju o tome već u filmovima glavnim negativnim junacima daju dijagnoze što gledaoce automatski vezuje da svako ko ima neki psihički "problem" nije dobra osoba.

Suočio sam se mnogo puta sa tim da moji prijatelji nemaju razumevanja i ne žele da znaju šta mi se dešava jer me odmah etiketiraju kao ludog ili oštećenog.

U ovakvim trenutcima pomogla mi je umetnost. Počeo sam da snimam sebe i svoje svakodnevne izazove i zaista sam naišao na ogromnu podršku sa svih strana.

Jako je bitno da se govori o ovome, jer mnogo ljudi koji imaju osmehe na licima i deluju bezbrižno vode svoje bitke i potrebna im je podrška i ljubav, a ja sam tu da im pokažem da nisu sami, kaže Džo.

Video ovog inspirativnog i hrabrog umetnika možete pogledati na početku teksta.

(Telegraf.rs)