Da li bi nova mutacija korona virusa mogla da utiče na brže širenje zaraze? Naučnici imaju odgovor

Rezultati najnovije studije daju nadu

Čini se da nijedna od mutacija virusa SARS-CoV-2 ne utiče na to da se zaraza brže širi, pokazali su rezultati studije koju su vodili istraživači Univerzitetskog koledža u Londonu.

Preporučujemo

Analiza virusnih genoma kod 46.723 osobe sa kovidom 19 iz 99 zemalja pokazala je da postoji više od 12.700 mutacija virusa SARS-CoV-2.

- Broj genoma SARS-CoV-2 koji se generišu za naučna istraživanja je zapanjujući. Još u ranoj fazi pandemije shvatili smo da su nam potrebni novi pristupi za analizu ogromnih količina podataka u skoro realnom vremenu da bi se označile nove mutacije virusa koje bi mogle da utiču na njegovu transmisiju ili težinu simptoma – kaže šef naučnog tima dr Luci van Dorp sa UCL Genetics Instituta.

Prema njenim rečima, otkriveno je da nijedna od ovih mutacija ne dovodi do bržeg širenja korona virusa.

- Ali, moramo da budemo oprezni i nastavimo da nadgledamo nove mutacije, posebno kada budu uvedene vakcine – istakla je dr Lusi van Dorp.

Šta su pokazale dosadašnje mutacije?

Korona virusi poput virusa SARS-CoV-2 su vrsta RNK virusa koji mogu da razviju mutacije na tri različita načina. Ali, većina mutacija je, pokazalo je istraživanje, bila neutralna.

Da bi testirali da li mutacije povećavaju prenos virusa, istraživači su modelirali evolucijsko stablo virusa i analizirali da li je određena mutacija sve češća u datoj grani evolucionog stabla; testirali su da li, nakon što se mutacija prvi put razvije, potomci virusa nadmašuju blisko povezane viruse SARS-CoV-2 bez te određene mutacije.

Istraživači nisu pronašli dokaze da bilo koja od uobičajenih mutacija povećava prenosivost virusa. Umesto toga, otkrili su da su najčešće mutacije neutralne za virus.

To uključuje jednu mutaciju proteina virusnog „šiljka“ nazvanog D614G, za koju se ranije tvrdilo da je uobičajena mutacija koja virus može učiniti brže prenosivim. Novi dokazi otkrivaju da ova mutacija zapravo nije povezana sa značajno povećanim prenosom.

- Kad smo analizirali genom virusa poreklom iz kuna, bili smo zapanjeni kada smo videli da se ista mutacija pojavljuje iznova i iznova na različitim farmama kuna, uprkos istim mutacijama koje su ranije retko primećene kod ljudi – istakla je dr Dorp.

Virus će se i ubuduće menjati

- Možda smo propustili ovaj period rane adaptacije virusa na ljude – kaže profesor Fransoaz Baluks sa  Genetics Instituta. - Ranije smo ustanovili da je SARS-CoV-2 prešao na ljude u oktobru ili novembru 2019. godine, ali prvi genom koji imamo datira s kraja decembra. Do tada su se možda pojavile i fiksirale virusne mutacije presudne za širenje kod ljudi, što nas je sprečavalo da ih proučavamo.

Prema njegovim rečima, za očekivati je da će virus mutirati, ali to nužno ne znači da će se pojaviti bilo koja podvrsta koja će se brže širiti ili biti štetnija za ljude.

- Virus SARS-CoV-2 je možda već dostigao svoj optimalni prenos među ljudskom populacijom od trenutka kada je identifikovan kao novi virus – kaže dr Dorp.

Da li će vakcine uticati na nove mutacije virusa?

Istraživači upozoravaju da bi imunizacija koja će najverovatnije krenuti u decembru mogla da izvrši selektivne pritiske na virus kako bi izbegao da ga naš imuni sistem prepozna. Ali, smatraju, ni to ne bi trebalo da predstavlja preveliki izazov za čovečanstvo, bar ne onako veliki sa kakvim se borimo poslednjih meseci.

- Vesti o vakcinama zvuče sjajno. Virus će u budućnosti možda mutirati kako bi ’izbegao’ vakcinu, ali uvereni smo da ćemo to odmah primetiti i omogućiti doradu vakcina na vreme – zaključio je profesor Baluks.

(Telegraf.rs)