Profesor Medicinskog fakulteta o bezbednosti kovid vakcine: Ovo bi svi skeptici trebalo da pročitaju

U razgovoru za "Telegraf" profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu objašnjava zašto ne treba da se plašimo vakcine protiv kovida

Otakao je proglašena pandemija korona virusa svetom je zavladao strah od nove pošasti sa kojom se čovečanstvo susreće, a nedugo zatim usledile su i prave egzistencijalne krize, ekonomski krahovi, ali i nove mere prevencije i zaštite od kovida 19.

Navikli smo se na životne promene koje su usledile usled posledica SARS-CoV-2, bolesti koju izaziva korona virus za koji se tvrdi da je potekao iz Vuhana u Kini, a pretpostavlja da su ga izazvali slepi miševi.

Ipak, najveća se panika i strepnja dogodila se onog momenta kada se ustanovilo da se kod pacijenata koji su preležali novi virus nakon izvesnog vremena antitela gube, te se ne isključuje mogućnost da se osoba ponovo zarazi istim virusom, a kako stručnjaci procenjuju, prema najnovijim istraživanjima, dolazi do teže kliničke slike.

Dok kovid 19 ostaje još nepoznanica za medicinu, uporedo se razvijaju nove vakcine protiv korona virusa, kao jedini način da se razvije kolektivni imunitet, a u trci je nekoliko velikih farmaceutskih kompanija od kojih vodeće mesto zauzimaju Fajzer i Moderna u izradi vakcina koje će se uskoro naći u primeni zajedno sa oksfordskom vakcinom, kao i ruskom Sputnjik V.

Neosporno je da su vakcine najveće medicinsko dostignuće u istoriji postojanja medicine, ali budući da se radi o novom modelu gde će se koristiti molekuli informacijske RNK (mRNK) koji će da da šalju genetska uputstva ćelijama, među pojedinima razvio se skepticizam, pa se primećuje da nedostaju određene i dopunske informacije gde se ističe efikasnost u velikom procentu, a pojam "bezbednost" se stidljivo provlači kroz izjave i navode.

Pozvali smo profesora doktora Dragana Delića kako bi nam predočio sve o "neizvesnosti" s kojom se susrećemo, a posebno onima koji nemaju opšte medicinsko znanje i kod kojih se rađa strah o inovativnim metodama sticanja kolektivnog imuniteta na SARS-CoV-2.

Pošto će se vakcina PRVI PUT primenjivati na ljudima, kako će ona "reći" ćeliji da prestane sa proizvodnjom antitela? Ima li neki prekidač koji bi mogao da zaustavi eventualnu posledicu imuno kompleksa budući da ne postoji STOP kodon koji završava sintezu proteina?

- To je pitanje za one koji se bave vakcinama i smatram da ne treba toliko otvarati to pitanje bezbednosti. Postoje zakonski mehanizmi, procedure, institucije, postoji struka koja je zadužena za procenu efikasnosti i bezbednosti lekova, pa i vakcina. Nije ništa novo kada se u humanoj medicini pojavi nova vakcina ili novi lek - rekao je profesor Delić.

Doktor je napomenuo da postoje zakoni koje smo mi "prepisali" od Evropske unije, te da postoji i struka koja je zadužena za procenu bezbednosti i efikasnosti.

- Vakcina mora biti efikasna bar 80 odsto, dakle 80 odsto da mora razviti ta antitela. Nisu to samo zaštitna antitela, to je takozvani humoral imunitet. Tu se razviija ćelijski imunitet koji je dosta kompleksniji i složeniji, to je jedan imunski odgovor koji je vezan za pojedine ćelije. Među njima postoje ćelije pamćenja koje se, uslovno rečeno, sećaju, memorišu da su bile u kontaktu sa antigenom koji pripada virusu - objasnio je dr Dragan Delić.

Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu je takođe napomenuo da je ovo nova vrsta tehnologije u koju spadaju genetički inžinjering, molekularna biologija, virusologija, IT tehnologija i smatra da se medicina razvila maksimalno.

- Za nešto što nam je bilo ranije potrebno desetak godina, kada je kliničko ispitivanje trajalo 3-8 godina, kod vakcina i do 10, sada zahvaljujući tehnologiji i znanjima koja su stečena, humana medicina je u stanju da nam relativno brzo pruži jednu bezbednu i efikasnu vakcinu - zaključio je doktor.

Ovde se ne radi o živom virusu, ovde se radi o virusu koji služi kao vektor, kao prenosilac dela genetičkog materijala korona virusa. Tu su naravno i RNK tehnologije koje se koriste.

Doktor Delić je objasnio da čitav tim infektologa, imunologa, epidemiologa i ostalih lekara uže specijalnosti radi i donosi odluke o vakcini i sa svih aspekata se sagledavaju eventualni problem sa vakcinom.

- Mi, infektolozi, nismo u stanju da sagledamo svaki aspekt. To je timski odnos prema problemu u kome svi učestvujemo, mi koji smo ljudi od struke, nauke i iskustva. O tome ne treba da diskutuju hirurzi ili psihijatri. Svaki lekar treba da se bavi onim za šta je edukovan i za šta ima iskustva, a ne onim što je pročitao negde na internetu - rekao je dr Delić.

Profesor je bio izričit da po pitanjima vakcinacije treba da se bave najviše imunolozi. Takođe je izjavio da se, kada je o vakcini reč, ali i o bilo kojem leku, na prvom se ispituje bezbednost i da su veoma ozbiljne porcedure koje to regulišu.

Prema njegovim rečima, ovde nema prostora za manipulaciju. Bezbednost se ispituje već u prvoj fazi ispitivanja, drugu fazu čini efikasnost, a treću interakcija sa drugim lekovima.

Doktor Dragan Delić upućuje na to da će svi biti obavešteni o bezbednosti koja mnoge brine i da je lekar dužan da svaku osobu informiše o indikacijama, kontraindikacijama, neželjenim efektima i nus-pojavama.

(Telegraf.rs)