Slučajno dali dobrovoljcima pola doze oksfordske vakcine i shvatili da ima bolji učinak od cele

Greška je pomogla naučnicima da otkriju da je polovina doze efikasnija od pune doze

Potvrđivanje greške u istraživanju Univerziteta AstraZeneca-Okford povećalo je stopu uspešnosti na 90%, otkriva potpredsednik kompanije.

Preporučujemo

Potrebno je više analiza da bi se objasnilo zašto je početna niža doza bila efikasnija.

Greška u doziranju istraživača na ispitivanju vakcine Univerziteta AstraZeneca-Okford Covid dovela je do ogromnog povećanja stope uspeha kod vakcine, otkrio je potpredsednik farmaceutske kompanije.

Dr Mene Pangalos, šef biofarmaceutskog istraživanja AstraZenece, rekao je da je otkriće davanja pola doze u početku bolje funkcionisalo.

Očekivalo se da dobrovoljci dobiju dve pune doze vakcine. Ono što se dogodilo sa ovim učesnicima onda bi se uporedilo sa drugom polovinom studijske grupe koja je dobila placebo.

Dr Pangalos je rekao da su istraživači bili zbunjeni kada su primetili da dobrovoljci iz grupe vakcina prijavljuju mnogo blaže neželjene efekte, poput umora, glavobolje i bolova u rukama, nego što su prvobitno predvideli.

- Vratili smo se i proverili, a onda saznali da su dali pola doze - rekao je on.

Naučnici su objasnili da bi to moglo biti zato što je prva manja doza efikasno pripremila imunološki sistem pokazujući mu mali uzorak korona virusa, a zatim je puna doza kasnije pokrenula potpuno razvijeni imunološki odgovor.

Dr Pangalos je rekao da je uprkos greški tim odlučio da grupi koja je primila pola doze, drugu da celu.

- Rezultati su pokazali da je vakcina bila efikasna 90% među ovom grupom, dok je veća grupa koja je primila dve pune doze očitala efikasnost od 62%, što je dovelo do prosečne efikasnosti od 70% za oba načina doziranja - rekao je dr Pangalos.

Sada je verovatno da će se lekarima savetovati da koriste režim od 1,5 doze vakcine umesto pune dve doze, jer se čini da je efikasniji.

Iako su rani rezultati kliničkog ispitivanja objavljeni juče, studija nije završena.

Oksfordski istraživači rekli su da nameravaju da objave pune rezultate ispitivanja u medicinskom časopisu u narednim nedeljama, a zatim će podneti zahtev regulatornom telu za lekove MHRA, za dozvolu za upotrebu vakcine za članove javnosti.

Od čega se sastoji oksfordska vakcina?

Vakcina koristi bezopasni adenovirus za isporuku genetskog materijala koji "prevari" ljudsko telo u proizvodnji proteina poznatih kao antigeni koji se obično nalaze na površini korona virusa, pomažući imunološkom sistemu da razvije arsenal protiv infekcije.

Dr Pangalos je rekao da je potrebna dodatna analiza kako bi se objasnilo zašto je početna niža doza pojačala zaštitu.

Jedno od mogućih objašnjenja bilo je da su niži nivoi antigena pokrenuli sveukupno bolju izgradnju imunološkog sistema, dodao je on.

Univerzitet Oksford je potvrdio da bi njegov jeftin, lagan za čuvanje i lak za isporuku proizvod mogao da bude odobren od strane regulatora već za dve nedelje i da će početi da se primenjuje već sledećeg meseca.

Već postoje dve druge vakcine - zašto bi oksfordska bila velika stvar?

Ovako snažni rezultati tima Oksford-AstraZeneca daju Britaniji i svetu stvarnu nadu u kraj pandemije početkom sledeće godine.

Iako će vakcine Fajzer i Moderna igrati vitalnu ulogu, oksfordska vakcina je mnogo pogodnija za masovnu imunizaciju u kojoj učestvuju milijarde ljudi.

Rezultati sa Oksforda takođe sugerišu da će vakcinacija zaustaviti dalje širenje zaraze.

Zašto je lakši transport?

Oksfordska vakcina se može čuvati i transportovati u uobičajenom frižideru, dok je za ostale dve potrebno duboko zamrzavanje.

Takođe, ova vakcina množe biti dosta jeftinija - 2 do 3 funte po dozi, u poređenju sa 15 funti za verziju Fajzer i između 19 i 28 funti za vakcinu Moderna.

Pa, koja je bolja vakcina?

Podaci su približno isti, a svaka vakcina pruža otprilike 90 odsto zaštite.

Koliko brzo će delovati?

Potrebno je šest nedelja da imunitet počne od prve doze. Između dve doze postoji jaz od četiri nedelje, a zatim još dve nedelje dok zaštita ne počne delovanje.

I dokle ćemo biti zaštićeni?

To još nije jasno, ali tim iz Oksforda veruje da bi njihova vakcina trebalo da pruži najmanje godinu dana zaštite, sugerišući da će svi morati da imaju godišnju vakcinaciju.

(Telegraf.rs)