"Boravila sam sa mamom koja ima koronu u istoj kući bez posebnih mera opreza i nisam je dobila!"

Dosta neobičan slučaj koji je najbolji dokaz da mala količina virusa znači i manje simptoma, ali i prenošenja

Tridesetjednogodišnja Anđela B. je pravi primer da ako jedna osoba u domaćinstvu nosi korona virus, ne mora obavezno zaraziti druge. Njeno neobično iskustvo sa virusom koje je podelila sa čitaocima "Telegrafa" vam prenosimo u celosti...

Preporučujemo

Kako se u ovom talasu obruč sve više stezao i kada je mama "konačno donela" kovid-19 u kuću, pomislila sam - to je to, ovog puta neću moći da izbegnem.

Srećom, ona nije imala nikakve simptome osim gubitka čula mirisa i ukusa, što je predstavljalo veliko olakšanje, iako smo svakodnevno "čekali" da li će se neki nov simptom javiti. Naravno, virus je "pokupila" u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je zaposlena uprkos svim merama prevencije.

Pomislih, pa kad je već osoba za koju sam se najviše plašila dobila virus, onda mi više nije ni važno da li ću ga dobiti i ja.

Najiskrenije, nismo se pridržavale nekih posebnih mera poput izolacije u zasebnim sobama, nošenja maski po kući. Dogovorile smo se da u okviru stana funkcionišemo kao i pre, naravno sa pojačanim merama dezinfekcije.

Kako su dani odmicali i sama sam čekala da se pojavi neki simptom jer mi je prosto bilo nemoguće da nemam koronu, ako sve vreme u dve prostorije boravim sa osobom koja je ima.

Ubrzo sam i sama odlučila da se testiram, ne zbog straha već zbog činjenice što želim da izađem iz kuće i potvrdim da sam sam sigurna po druge.

Prvo iznenađenje: PCR test je bio negativan!

Od tada je prošlo još sedam dana kada je mami konačno stigao negativan nalaz! Tu mi je već pao kamen sa srca.

Odlučih da, opet zbog bezbednosti drugih, uradim još jednom test - ovoga puta brzi antigeni, koji je opet bio negativan.

Doktorka mi je pak, unela crv cumnje rekavši da sam oba puta negativna jer možda postoji mogućnost da sam već imala koronu asimptomatski, te da imam IgG antitela na SARS-CoV-2.

'Ajde, onda još jedan test da uradimo.

I pogodite šta? Nemam ni antitela što je me izuzetno razočaralo, odnosno anuliralo moje nade da ću bar neko vreme moći da se viđam sa dragim ljudima bez paranoje ko je zaražen.

Kad ono posle 15 dana sa zaraženom osobom u kući, sa potpunom prepuštenošću sudbini, ispostavi se da na kraju "nit luk jela, nit luk mirisala".

Dosta se prethodno govorilo o infektivnosti virusa, ali i o količini virusa koju osoba unese. Pretpostavljam da moja mama koja ima 53 godine, može da zahvali samo toj maloj količini virusa na nedostatku ozbiljnijih simptoma, a i ja što se nisam zarazila.

Teoretičari zavere će pak, reći da sam ja najbolji dokaz da virus ni ne postoji. Ali, postoji i te kako, pa mi ne preostaje ništa drugo osim da budem zahvalna što je najvažnija osoba u mom životu ovako "glatko" prošla.

(Telegraf.rs)