Slušajući vesti kod mnogih ljudi se javlja još jedan užasan strah, pored onog od same bolesti

Oni koji se panično plaše korona virusa, ovih dana imaju još jedan problem - da li će biti zbrinuti?

Naše psihološke reakcije mogu se izobličiti onda kada se pojavi nešto sa čim nismo ni slutili da ćemo se susresti.

Preporučujemo

Pandemija korona virusa u čitavom svetu, pa i kod nas izazvala je opšti strah od neizvesnosti i nepoznanice novog virusa, čiji epilog još uvek nije poznat. Prirodno je imati strah kada je on opravdan i u granicama koje ne prelaze u ekstrem i hipohondriju.

O kolektivnom i strahovima pojedinaca pričali smo sa kliničkim psihologom i psihoterapeutom Radmilom Bojović, ali i o društvenoj grupi koja poriče postojanje aktuelne pošasti.

- Suočili smo se sa fenomenom koji nam do sada nije bio poznat. Ljudi različito reaguju i s razlogom strepe za svoje zdravlje i strah od novog virusa i bolesti sa kojom smo se suočili je vrlo opravdan do isvesne mere - rekla je psihoterapeutkinja Bojović.

Psiholog je takođe napomenula da nas strah u određenoj meri štiti i da odsustvo straha doprinosi visokom riziku jer u ovom slučaju, ne samo da možemo biti zaraženi, već i trpeti teške posledice.

- S duge strane, ako je strah prevelik, to je rizik sam po sebi. U tom slučaju obustavlja se bilo kakvo racionalno razmišljanje i donošenje odluka - upozorila je naša sagovornica.

Strah je dobro imati u onoj meri u kojoj nam pomaže da sebe štitimo i prođemo kroz izazovni period. A kako se on manifestuje u društvu i zašto se javlja još jedan strah, psiholog Radmila Bojović je objasnila:

- Preteran strah je indukovan načinom kojim se o bolesti komunicira. Ljudi koji su konstantno izloženi raznim informacijama i vestima mogu lako skliznuti u to stanje pomućenosti, a fakat je da su brojevi zaista zastrašujući. Ono što je još zabrinjavajuće da su zdravstveni sitemi širom sveta koji nisu projektovani da zbrinu toliki broj ljudi, pa se osim straha od same bolesti, aktivira i sekundarni, a to je da nećemo biti zbrinuti.

Radmila Bojović je primetila da se ljudi u sve manjem broju obraćaju psiholozima kada je situacija sa korona virusom dramatična, a posledice stresa se može kasnije manifestovati.

- Postoje ljudi koji su već prošli te psihološke krize i suočili se i sa strahovanjem za egzistenciju, ne samo onu finansijsku, već i samo pitanje "šta će biti sa nama?". Posledice će biti brojne i vrlo dalkosežne - zaključila je sagovornica.

Kako da znamo da se strah oteo kontroli, Radmila je objasnila time da se svaki društveni fenomen koji izlazi iz okvira prihvatljivog, donosi određene pojave od toga da se ljudi izlažu ekstremnom ponašanju i donošenju nepromišljenih odluka, ali da smo se mi, kao društvo susretali sa drugim izazovima i pre epideemije.

Što se tiče one kategorije ljudi koja poriče postojanje virusa i koja propagira kampanje protv zaštitnih mera, psiholog je definisala kao nepromišljene, nerazumne sa prilično retrogradnim načinom razmišljanja koja negira sva dostignuća savremene nauke i medicine.

- Virus postoji, on cirkuliše među nama i neće nestati sam od sebe ukoliko mu mi ne dajemo prostora da se širi. A poricanje je jedan od najprimitivnijih mehanizama odbrane, virus neće takođe nestati ako se mi pravimo da on ne postoji - rekla je za kraj psihoterapeutkinja.

(Telegraf.rs)