"Pre 10 godina rekli su mi da imam leukemiju. Mislio sam da ću brzo umreti, a danas sam živ i zdrav"

Inovativna terapija povećava šanse za izlečenje bez hemioterapije

Pacijenti koji su oboleli od leukemije mogli bi da budu pošteđeni hemioterapije zahvaljujući novoj kombinaciji lekova koji omogućavaju duži period remisije i daju manje neželjenih efekata.

Preporučujemo

Hronična limfocitna leukemija utiče na bela krvna zrnca, onesposobljavajući organizam da se bori protiv infekcije i u malom broju slučajeva dopušta potpuno izlečenje. Umesto toga, pacijenti koji su oboleli od ove bolesti prinuđeni su da žive sa njom, podvrgavajući se lečenju kako bi bolest što duže držali pod kontrolom.

Budući da se bolest razvija polako, lekari moraju da sačekaju da se broj malignih ćelija u krvi dođe do određenog nivoa kako bi agresivno lečenje bilo opravdano i efikasno.

Iako se pacijenti nakon hemioterapije mogu proglasiti izlečenim, leukemija se u velikom broju slučajeva ipak vraća, što zahteva nastavak borbe.

Tipično, prvi period remisije bez leukemije traje tri godine, ali svaki put kada se koristi hemioterapija lečenje postaje manje efikasno. U proseku 70 odsto pacijenata preživi pet godina ili više sa tom bolešću. Međutim, šanse su sve manje ako je pacijent duže vreme bolestan i ako je stariji.

Novoodobrena kombinacija lekova „venetoclak“ i „obinutuzumab“, za koju su ranije ovog meseca zeleno svetlo u Velikoj Britaniji dali regulatori Nacionalnog instituta za zdravlje, omogućava pacijentima da u potpunosti odustanu od hemioterapije.

Profesor Peter Hilmen, savetnik za kliničku hematologiju u Leeds Teaching Hospitals NHS Trust, kaže da će terapija imati „efekat koji će promeniti život svih obolelih od leukemije“.

- Svaki pacijent će sada imati modernu terapiju koja ne samo da isključuje hemioterapiju, već i poboljšava šanse za preživljavanje, što predstavlja veliki korak napred – istakao je profesor Hilmen.

Zašto je leukemija opasna

Bela krvna zrnca su glavna odbrana imunog sistema od infekcije. Razvijaju se u koštanoj srži, odakle „putuju“ u krvotok. Leukemija se javlja kada koštana srž počinje da stvara abnormalne količine belih krvnih zrnaca koja nisu u potpunosti razvijena, pa ne mogu da zaštite organizam.

Kada je u organizmu previše abnormalnih ćelija, one istiskuju funkcionalne i imuni sistem postaje nesposoban da se bori protiv čak i manjih infekcija.

Veliki broj limfocita mogu da se nakupe u limfnim čvorovima - žlezdama na vratu, ispod pazuha i u preponama koje su vitalni deo imunološkog sistema - što dovodi do otoka. Ali često to prolazi neprimećeno dok limfociti ne dostignu opasan nivo i imuni sistem ne postane ugrožen.

Razlika u lečenju

Kada se leče hemioterapijom, pacijenti imaju niz neželjenih efekata, uključujući mučninu, hronični umor i gubitak kose. Međutim, iako novi tretman protiv leukemije nije bez rizika - njegovi neželjeni efekti uključuju mučninu, dijareju i, retko, otkazivanje jetre - studije su otkrile da pacijenti smatraju da je podnošljiviji.

Dnevne tablete „venetoklaksa“ daju se uz povremene intravenske infuzije „obinutuzumaba“.

"Venetoclak" deluje tako što ograničava proizvodnju vrste proteina koja je ćelijama raka potrebna da bi preživele, dok "obinutuzumab" pomaže imunološkom sistemu da uoči i ubije abnormalne ćelije.

Ispitivanje efikasnosti kombinacije pokazalo je da je 81 odsto ispitanika ušlo u remisiju najmanje tri godine, u poređenju sa 49 odsto pacijenata na hemioterapiji.

Iskustvo učesnika istraživanja: „Procenat abnormalnih ćelija pao je sa 70 na 0,2 odsto“

Džon Šou, 70-godišnji učesnik studije iz Lidsa, slučajno je otkrio da ima leukemiju pre skoro deset godina. Otišao je u bolnicu nakon što je prilikom cepanja drva osetio bolove u grudima. Ispostavilo se da je to bio samo napor mišića, ali test krvi je otkrio abnormalne ćelije u njegovom imunološkom sistemu.

- Nikada nisam čuo za leukemiju do te noći. Samo čujete reč leukemija i pomislite: „Mrtav sam“ – kaže Džon.

Pet godina kasnije, lekar mu je rekao da je bolest napredovala do te mere da je vreme za lečenje. Upućen je da se javi profesoru Hilmenu i pridružio se programu eksperimentalnog lečenja.

Za nešto manje od dve godine, koncentracija abnormalnih ćelija u Džonovom telu pala je sa 70 na svega 0,2 odsto.

- Svaki put kad sam izlazio iz bolnice, bio sam presrećan što sam živ i što se osećam sve bolje – ispričao je Džon.

U novembru 2017. lečenje je završeno, a kod Džona je utvrđeno da su nivoi abnormalnih ćelija od tada niski.

Profesor Hilmen kaže da je malo verovatno da će se Džonov rak vratiti na opasan nivo najmanje još deset godina. Ako se to ipak dogodi, on će moći da se bori protiv nje kombinovanim tretmanom.

- Pacijenti mogu provesti godine na hemioterapiji, narušavajući kvalitet života da bi ga nekako produžili, ali su velike šanse da neće uspeti da pobede leukemiju. Nova terapija će produžiti život pacijentima, ali će im takođe omogućiti da nastave sa hobijima i da ostanu aktivni – zaključuje profesor Hilmen.

(Telegraf.rs)