12 najčešćih pitanja i odgovora o vakcini protiv kovida: Da li je bezbedna i koje nuspojave izaziva?

Stručnjaci tvrde da vakcina neće izazvati promene DNK ništa više nego nakon infekcije običnom prehladom

Čovečanstvo je devet meseci čekalo vakcinu protiv kovida 19, a onda su se za kratko vreme oglasila tri proizvođača koji tvrde da su njihove vakcine visoko efikasne – od 90 do 94,5 odsto. Da li ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito?

Preporučujemo

Da li će vakcine na koje se u ovom trenutku najviše računa dati neželjene efekte? Da li su, s obzirom na to da su proizvedene za kratko vreme, biti zaista efikasne?

Uprkos vestima da su sve tri vakcine – ruska, Fajzerova/BioNTekova i Modernina pokazale visok stepen delotvornosti u dosadašnjim ispitivanjima, društvene mreže preplavljene su spekulacijama da bi vakcine mogle da nanesu više štete nego koristi.

Ovo su neka od najčešćih pitanja u vezi sa vakcinama protiv kovida 19 i odgovori na njih.

1. Da li su vakcine o kojima se poslednjih dana priča i piše lek za kovid 19?

Ne. Lek za kovid 19 još nije pronađen. Vakcine služe da zaustave tok pandemije, da smanje stopu infekcije i da spreče ozbiljnije komplikacije.

Ni ruska vakcina, ni one koje su najavili američki proizvođači neće izlečiti one koji već pozitivni na korona virus. Istina je, takođe, da u ovom trenutku ni proizvođači nisu sigurni da li će vakcine uspeti da zaustave lanac širenja virusa.

Sa vakcinama protiv kovida 19 isti je slučaj kao i sa vakcinama protiv sezonskog gripa: vakcine protiv gripa mogu samo da smanje stopu smrtnosti, ali ne i da iskorene bolest.

2. Da li moram da se vakcinišem ako sam mlad i zdrav?

Epidemiolozi preporučuju vakcinaciju i mladim i zdravim ljudima. Jer, i kad budu imunizovane starije kategorije stanovništva, virus će i dalje cirkulisati kroz populaciju.

Najbolji način da se zaustavi širenje korona virusa je vakcinacija što većeg broja ljudi.

3. Ako primim vakcinu, mogu li da zarazim druge ljude?

Naučnici još nemaju odgovor na ovo pitanje. Vakcine su dizajnirane tako da osiguraju da se naš imuni sistem bori protiv virusa kad jednom dođemo u kontakt sa njim.

Kod virusa gripa stvari su jasne: svako ko se razboli ima simptome u vidu kijanja, kašlja, povišene temperature, bolova u mišićima. Kod kovida 19 to nije uvek slučaj – asimptomatski prenosioci su zarazni za druge ljude i onda kad ne pokazuju simptome poput temperature ili kašlja.

Tek nakon što veći deo populacije bude vakcinisan protiv kovida 19, biće poznato da li oni blokiraju prenos infekcije ili ne.

4. Da li su vakcine protiv kovida 19 sigurne za sve ?

Naučnici ni na ovo pitanje još nemaju odgovor.

Naime, nijedna vakcina nije testirana na dovoljno velikom broju ljudi da bi znalo koliko je efikasna za sve uzraste i za ljude sa različitim zdravstvenim problemima.

5. Da li su vakcine protiv kovida 19 sigurne za trudnice?

Ni na ovo pitanje naučnici još nemaju odgovor.

6. Ako se vakcinišem, da li ću biti zaštićen od kovida 19?

Nažalost, ne. Još nije poznato koliko će trajati imunitet protiv bolesti. Čak i kod onih koji su preležali kovid 19 antitela se zadržavaju različito – kod nekoga traju 15 dana, kod nekoga tri meseca, kod nekoga duže.

Naučnici će morati pažljivo da nadgledaju vakcinisane dobrovoljce kako bi utvrdili koliko dugo će imati antitela i koliko vremena će proći od vakcinisanja do eventualne nove infekcije korona virusom.

7. Da li će bilo koja vakcina promeniti moju DNK?

Ne. Vakcine sadrže RNK koja je u osnovi DNK virusa, a ne ljudska DNK.

Tehnika je poznata i kao mRNA, jer podstiče naš imunološki sistem da proizvodi protein koji je prisutan u kovid 19 ćeliji. To omogućava našem imunološkom sistemu da nauči kako da se bori protiv virusa antitelima ako se zarazimo.

Stručnjak za bakteriologiju, profesor Hug Penington kaže da vakcina neće izazvati „promene DNK ništa više nego nakon infekcije običnom prehladom“.

8. Ovakve vakcine nisu ranije korišćene. Da li možemo biti sigurni da su bezbedne?

Istina je da mRNA nikada nije korišćena na ovaj način, ali naučnici su je u tu svrhu testirali mnogo pre kovida 19.

Nove vakcine će morati da prođu provere u zdravstvenim agencijama širom sveta, u svakoj zemlji posebno.

9. Da li su vakcine prebrzo napravljene?

Jesu, ali za to postoji i te kako opravdan razlog. Potrebno je u proseku osam godina da se napravi vakcina, ali niko od proizvođača i ne tvrdi da su njihove vakcine apsolutno delotvorne.

One su napravljene „za prvu ruku“, odnosno da se zaustavi tok pandemije i smanji stopa smrtnosti u ovom trenutku.

10. Da li postoje neželjeni efekti vakcina protiv kovida 19?

Ozbiljni neželjeni efekti nisu zabeleženi tokom dosadašnjih ispitivanja, a imunolozi tvrde da bi oni morali da se manifestuju u prvih nedelju dana od vakcinacije. Dakle, po tom pitanju ne bi trebalo da budemo sumnjičavi.

Ali, kao što je slučaj sa svim lekovima, čak i paracetamolom, i vakcine protiv kovida 19 mogu da izazovu nuspojave. Dobrovoljci koji su vakcinisani prijavili su kratkoročnu glavobolju, bol na mestu uboda i bolove u mišićima. Ali, isti simptomi se mogu javiti i kada se vakcinišemo protiv gripa.

Konačno, ne zaboravite da vakcinacija male dece u najvećem broju slučajeva ne može da prođe bez kratkotrajnih reakcija – kad primimo u organizam malo dozu virusa, normalno je da organizam reaguje dok se ne privikne.

11. Da li će nam kroz vakcine ubrizgavati i mikročip?

Jedna od najpopularnijih teorija zavera protiv vakcine na društvenim mrežama je da će osnivač Majkrsofta Bil Gejts koristiti vakcine da tajno ubaci mikročipove u naša tela i tako nas kontroliše. Za to ne postoji nijedan validan dokaz.

Najzad, zapitajte se – zašto bi Gejtsa ili bilo drugog milijardera na svetu zanimalo koju putanju svakodnevno koristi poljoprivrednik iz Ugande, vodoinstalater sa Maršalskih ostrva ili kako provodi vreme penzionerka iz Surdulice?

12. Zašto stručnjaci govore da ćemo nositi maske i kada se budemo vakcinisali?

Nijedna vakcina protiv kovida 19 još nije zvanično odobrena. Kada se to dogodi, započeće masovna imunizacija stanovništva u celom svetu.

Ali, ne može se očekivati da će kompletna populacija na planeti biti vakcinisana u isti mah; vakcine bi tek trebalo proizvesti, a onda i obezbediti njihovu distribuciju.

Potom sledi ogroman posao zdravstvenim radnicima da vakcinišu stanovništvo. Zdravstveni sistemi u svim zemljama sveta tek će onda biti pred gigantskim izazovom; jer, vakcina će se davati u dve doze, sa razmakom od tri nedelje.

Mnoge nerviraju gužve u supermarketu i dugo čekanje u redovima u pošti; sad samo probajte da zamislite pod kakvim će pritiskom biti zaposleni u zdravstvu koji će vakcinisati milijarde ljudi širom sveta – dva puta. Taj posao ne može da bude obavljen dok pljesnemo dlanom o dlan – biće potrebna neverovatna logistika i veliki napor da kolektivna imunizacija bude sprovedena kako treba.

Poznato je da vakcinu mogu da prime samo oni koji su u trenutku vakcinisanja bez respiratornih problema. Nikad se nije dogodilo da u istom periodu u jednoj opštini, a tek ne u gradu, zemlji ili kontinentu svi ljudi budu bez ijednog simptoma respiratorne infekcije.

Dakle, vreme imunizacije će biti produženo, čak i uz vrhunsku logistiku – zdravstveni radnici će morati da sačekaju one koji kijaju ili kašlju da ozdrave, pa tek onda da im daju prvu dozu vakcine, a za tri nedelje i drugu.

Podsećamo, cilj proizvođača vakcina je da u ovom trenutku zaustave širenje epidemije i smanje smrtnost. Mere koje se preduzimaju u celom svetu su nošenje maski, održavanje socijalne distance i češće pranje ruku toplom vodom i sapunom u trajanju od bar 20 sekundi.

Te mere će ostati na snazi dokle god najveći deo stanovništva ne bude vakcinisan upravo da bismo se što delotvornije sačuvali od infekcije virusom SARS-CoV-2.

Prema rečima epidemiologa Predraga Kona, u Srbiji je do sada imunitet steklo oko 20 odsto ljudi. Za postizanje kolektivnog imuniteta neophodno je da taj procenat bude barem tri puta veći.

(Telegraf.rs)