Dr Ana Gligić za "Telegraf" otkriva čiju bi vakcinu najpre primila i zašto one nisu trajno rešenje

Naš istaknuti virusolog, koja je prva u svetu iznela sumnju da se SARS-CoV-2 prenosi vazduhom, govori o zaustavljanju prenošenja infekcije koja je blokirala planetu

Međunarodno priznati virusolog i šef nacionalne referentne laboratorije za  variolu i ARBO viruse u ondašnjoj Jugoslaviji dr Ana Gligić slovi za eminentnog stručnjaka čija se predviđanja pomno prate i uvažavaju.

Preporučujemo

Ogromno znanje koje je stekla u bogatoj karijeri – od SFRJ, preko Rusije, Amerike i Bugarske, od koristi je ne samo ovdašnjim stručnjacima, već i svetskim istraživačima, uprkos tome što dr Gligić ne učestvuje ni u jednom aktuelnom istraživanju koje se tiče korona virusa.

Pa ipak, teza koju je iznela još u martu, kada je proglašena pandemija korona virusa, pokazala se tačnom. Da podsetimo, dr Gligić je tada, prateći broj obolelih, prva u svetu rekla da se SARS-CoV-2 širi vazduhom. Danas znamo, a i naučno je dokazano, da je bila u pravu.

Nedavno je u formi pitanja iznela još jednu dilemu – da li se korona virus prenosi putem hrane?

Čekajući rezultate istraživanja na ovu temu, razgovarali smo sa dr Gligić o „novom licu“ korona virusa, procenama kada bi talas koji trenutno „potapa“ Srbiju, ali i veći deo sveta mogao da prođe, vakcinama koje su najavile dve svetske velesile – Rusija i SAD, kao i da li ćemo se ikada otarasiti ove grupe virusa koja je blokirala uobičajeni tok života na planeti.

- SARS-CoV-2 virus pripada grupi prirodno-žarišnih prirodnih infekcija i zato možemo očekivati da će on u prirodi večno biti prisutan – kaže dr Gligić za Telegraf. – Divlje životinje su inkubator za korona viruse koji se potom prenose na domaće životinje; oni traže najpogodnije stanište i moraju da se steknu određeni uslovi da bi se preneli na čoveka. Iz prirode možemo direktno da dođemo u kontakt sa rezervoarom, što su u ovom slučaju slepi miševi, ili virus traži intermedijalnog prenosioca, što znači da se prilikom prenošenja virus delimično menja.

• Zbog čega se virus menja?

- Zato što menja vrstu ćelija u kojima parazitira. U borbi za opstanak na novim ćelijama virus može da mutira, što se, izgleda, sada i dešava.

• Koji je najefikasniji način borbe?

- Trebalo bi da što pre primimo neku vrstu vakcine koja ima dobra, proverena svojstva. Vakcina mora da bude imunogena, odnosno da stvara imunitet kod različitih starosnih grupa, da bude neškodljiva i da ne bude toksična. Da vakcina nije toksična dokazuje se tako što se pod mikroskopom analiziraju unutrašnji organi životinja kojima su date vakcine da bi se videlo da li su razređivači i ostale primese koje se dodaju u lek izazvale određene promene, a to ne sme da se dogodi.

- Vakcine koje su do sada spremljene su, zapravo na specifičan način, a njihov zadatak je da zaustave epidemiju, odnosno pandemiju. Po svoj prilici, vakcine koje su do sada spremljene ne obezbeđuju dugoročni imunitet, jer nisu napravljene po sistemu klasičnih vakcina kod kojih vakcinacijom i revakcinacijom možemo da postignemo i doživotni imunitet.

• Prema dosadašnjim saznanjima, pacijenti koji su preležali kovid-19 imaju imunitet koji traje svega tri meseca. Koliko vakcine koje su do sada predstavljene kao vakcine protiv kovida mogu da nas štite?

- Prema informacijama koje su dostupne, specifične vakcine koje su do sada napravljene mogu da štite samo godinu do godinu i po dana, i to je po mom mišljenju vrlo mudro. Njihov zadatak je samo da što pre zaustave pandemiju, da se izvučemo iz ovoga što nas je snašlo. U međuvremenu trebalo bi napraviti prave klasične vakcine koje obezbeđuju dugotrajni imunitet.

• Američki farmaceutski gigant Fajzer koji zajedno sa kompanijom BioNTek radi na vakcini protiv kovida 19, saopštio je ove nedelje da je u najnovijoj fazi istraživanja dokazano da je njihova vakcina efikasna 90 odsto. Dan kasnije, iz Rusije nam je stigla vest da je njihova vakcina „Sputnjik V“ efikasna 92 odsto. Kad biste Vi birali vakcinu od ove dve ponuđene, za koju biste se opredelili?

- Trebalo bi pratiti institucije i njihov kvalitet rada u prošlosti, pa se onda opredeliti. Mislim da će biti velika navala za kupovinu vakcina u celom svetu, ali da ih pre Nove godine sigurno nećemo primenjivati. Jer, mi moramo da radimo sopstvena istraživanja kada budemo kupili vakcine; velika je odgovornost imunizovati ljude. Stvar je našeg stručnog tima za koju vakcinu će se opredeliti; naši naučnici će oceniti koja je vakcina najbolja i, naravno, koju možemo najbrže da dobijemo. Rusi su napravili još dve vakcine - jednu sa inaktivisanim virusom (mrtvu) i drugu upravo tu klasičnu, atenuiranu - oslabljen virus koji daje dugotrajan imunitet. Ova druga je u testiranju, a mrtva je spremna za primenu. Izjasnila sam se i ranije da bih se vakcinisala ruskom vakcinom jer sam videla da iza nje u publikaciji u časopisu LANCET stoji 32 naučnika svih specijalnosti.

• Poznato je da je proces proizvodnje vakcina dugotrajan i skup. Kada se na tržištu pojavi vakcina koja je nastala za kratko vreme, kao što je sada slučaj, jer dramatične okolnosti to diktiraju, koliko je ona bezbedna za upotrebu?

- Mislim da vakcine koje su sada napravljene neće biti štetne po zdravlje ljudi, jer su pravljene na nosaču bezazlenog adeno-virusa koji je u cirkulaciji oko nas, a imaju ugrađen deo korone koji ne može da izazove nikakvu bolest jer je uzet tačno onaj deo koji će stimulisati imuni sistem da brzo stvorimo antitela. Mi moramo da stvorimo imunitet koji je veći od 50 odsto među stanovništvom na dva načina - pikovima i padovima ili vakcinisanjem. Važno je da se što pre vratimo u normalne tokove života.

• Kako da stvorimo imunitet u trenutku kada vakcina još nije u upotrebi?

- Prokužavanjem koje se sada događa. Veliki broj pozitivno testiranih ne ispoljava kliničku sliku, ali nažalost ako se ne ispoljava klinička slika a zaraženi ne bude testiran i izolovan, on je glavni prenosilac virusa na zdrave osobe. Moramo što više da testiramo ljude, da zaustavimo prenos infekcije, jer izgleda da novi korona virusi koji su sada u cirkulaciji u Evropi imaju mnogo veći potencijal širenja nego što je to bilo na početku.

• Kako objašnjavate sve veći broj pozitivno testiranih na SARS-CoV-2 i, nažalost, sve veći broj preminulih kako u Srbiji, tako i u svetu?

- Mi smo sada na početku epidemije u pandemiji. Biće kritično u naredne dve nedelje, a onda će lagano dolaziti do pada. Onaj korona virus koji se pojavio u martu završio se u maju onako kako se inače završavaju prirodno-žarišne virusne infekcije; tada smo se zaista izvukli iz te epidemije. Naime, kad se virus iz prirode nađe u ljudskoj ćeliji i prođe kroz nekoliko pasaža, može se desiti da on uguši samog sebe - ističe dr Gligić i nastavlja:

- Nažalost, u junu se u Španiji pojavila nova serovarijanta virusa sa mutacijama i vrlo brzo se proširila po Evropi, a preneli su je turisti. U poslednje dve nedelje imamo situaciju da je 80 odsto zaraženih u Velikoj Britaniji i Španiji zaraženo upravo tom serovarijantom koja se zove virus 20AEU1. Genetičari iz Španije i Švajcarske dokazali su da je ona nekoliko puta uneta u evropske zemlje, kao i da na njoj postoje mutacije, ali naglašavaju da je to korona virus koji nam je poznat. Mislim da bi ova serovarijanta koja se pojavila u junu u Španiji trebalo da padne do januara; naravno, pod uslovom da ne dođe do nekih novih mutacija.

• Da li ćemo se ikada rešiti korona virusa i uspeti da ga svedemo na nivo da postane bezopasan po ljudsku vrstu?

- Korona virusa se nikada nećemo rešiti, oni odavno postoje u prirodi. Nije dovoljno ispitano da li između svih tih korona postoji blagi unakrsni imunitet, da jedne onemogućavaju druge da ispolje najtragičnije posledice. Možda bi u tome bila sreća, a možda se to zaista i događa.

• Postoji li rizik da se pojavi SARS-CoV-20?

- Sve je moguće. Postoji rizik da se dogodi rekombinacija u prirodi među korona virusima. Naime, genetičari još nisu otkrili koji delovi diktiraju težinu kliničke slike. Ovi virusi su vrlo teški za istraživanje, a još su teži za iskorenjivanje. Kad narušimo ekološku ravnotežu, kao što smo učinili, sva pravila prestaju da važe.

(Telegraf.rs)