Savet psihologa koji bi svi zdravstveni radnici u vreme pandemije korona virusa trebalo da pročitaju

Doktorantkinja psihologije objasnila je za "Telegraf" kako medicinski radnici mogu da zaštite svoje mentalno zdravlje

Pandemija korona virusa je teško uticala na sve nas, ali smo često skoni tome da zaboravimo kome je ova godina bila, verovatno, najteža. Medicinsko osoblje se svakodnevno bori za naše živote, a otkako je počela epidemija njihov posao je postao znatno teži. Svi koji smo se testirali u kovid ambulantama mogli smo da vidimo koliko naporno provode svoje radno vreme i lekari, i medicinski tehničari.

Preporučujemo

A kako oni mogu da se odbrane od mentalnog sagorevanja koje je prisutan problem u ovoj sferi posla? Mona Stanković, doktorantkinja psihologije na Segedinskom univerzitetu priča za "Telegraf" o tome kako je pandemija korona virusa uticala na medicinske radnike koji su inače česta žrtva sindroma sagorevanja.

Šta je tačno sindrom sagorevanja?

– Burn out ili sindrom sagorevanja je kompleksno psihološko-medicinsko stanje koje nastaje kao posledica hroničnog emotivnog i interpersonalnog stresa na radnom mestu. Kod profesija koje zahtevaju konstantnu komunikaciju sa velikom grupom ljudi, kao sto su pedagozi ili zdravstveni radnici, pojava "burn out" sindroma je znatno češća. Sindrom sagorevanja karakterišu fizička, mentalna i emocionalna iscrpljenost, gubitak energije, anksioznost, depersonalizacija i cinizam, kao i nesposobnost obavljanja profesionalnih aktivnosti, osećanje neefikasnosti i nedostatka postignuća – objasnila je Stankovićeva.

Kod zdravstvenih radnika se emocionalna iscrpljenost najčesće manifestuje u formi hroničnog umora, otežanoj, ciničnoj komunikaciji sa pacijentima i kolegama, otežanom funkcionisanju u međuljudskim odnosima.

Na osnovu istraživanja Segedinskog univerziteta, u okviru kog je anketirano 568 ispitanika zaposlenih u Kliničkom centru ovog grada, ispostavilo se da je stepen emotivne iscrpljenosti viši kod lekara nego kod ostalih medicinskih radnika.

Rezultati pokazuju da stariji radnici ređe pate od sindroma sagorevanja, nego njihove mladje kolege. Ovo najverovatnije dokazuje da vremenom medicinski radnici izgrađuju psihičke mehanizme potrebne za suočavanje sa svakodnevnim stresom u zdravstvu.

Kako medicinski radnici mogu najefikasnije da se zaštite?

Stankovićeva je rekla da je nemoguće izdvojiti jedan metod koji je najuspešniji kod suočavanja sa "burn out" sindromom.

– Kao i kod drugih mentalnih problema, poput depresije ili anksioznosti, način života u velikoj meri utiče na tok bolesti. Minimalna fizička aktivnost, relativno zdrava ishrana i dovoljna količina sna su najznačajniji kako bi "psihološki imuni sistem", kao i biološki, bili dovoljno zdravi da se suoče sa svakodnevnim stresom na radnom mestu – glasi savet psihologa.

Važno je istaći da 25 odsto ispitanika pati od nesanice, što je delom prouzrokovano radom u različitim smenama i samim tim poremećenim ritmom, a delom konstantnim suočavanjem sa stresom.

– Ispitanici koji su imali najjači psihološki imunitet i najniži nivo sindroma sagorevanja su oni koji su tvrdili da svoje slobodno vreme provode sa porodicom, odvajaju dovoljno vremena za spavanje i relaksaciju, šetnju, sport i određene hobije. Odvajanje vremena posvećenog samo snu ili relaksaciji može biti presudno u sprečavanju dugotrajnih posledica nesanice  – rekla je Mona.

Istraživanje je takođe, dokazalo da medicinski radnici koji su roditelji imaju manji rizik od razvijanja sindroma sagorevanja. Deluje da ljudi sa porodicom uspešnije razdvajaju poslovni od privatnog života, a time se i bolje distanciraju od problema na poslu kada im se radno vreme završi.

Pandemija predstavlja samo novi izvor stresa u već teškoj situaciji. Posao zdravstvenih radnika je sam po sebi mentalno, fizički i emotivno opterećujući.

Trenutno su svi radnici u kovid ambulantama konstantno izloženi stresnim situacijama, poput prekomernog opterećenja, kompleksnih međuljudskih odnosa, brige o pacijentima u kritičnom stanju, obavljanju raznovrsnih medicinskih postupaka sa apsolutnom preciznošću i izvršavanju složenih zadataka u vrlo kratkom vremenskom roku.

–  Situacije u kojima radnik ima tako veliku odgovornost, a jako malu kontrolu nad sopstvenim radom, vrlo su plodno tlo za razvoj sindroma sagorevanja. Pandemija samo povećava ovaj raskorak. Očekivanja su jos veća, poput stalnog rada u sigurnosnoj opremi i sa zaraženim pacijentima u mnogo neizvesnijim okolnostima. Naravno, kao i svi ostali i zdravstveni radnici su zabrinuti za svoje zdravlje i zdravlje svojih porodica – objasnila je Mona i nastavila:

–  Najveći problem je nivo opterećenja. Kako vremenom i zdravstveni radnici obolevaju, sve više i više posla ostaje na onima koji još uvek mogu da rade. Pored toga, jasno je da nemamo fiksne, poznate i sigurne protokole za rad, jer je trenutna situacija svima nepoznata, tako da lekari i tehničari trenutno rade u konstantno promenljivoj sredini, gde se pravila u nekim slučajevima menjaju i više puta dnevno. To psihički zahteva neprekidnu adaptaciju na novu sredinu koja je vremenom jako iscrpljujuća i izaziva fizički umor.

Šta bi moglo da bude rešenje?

–  Jako je tesko dati savet onima, koji trenutno rade u kovid bolnicama i ambulantama, jer ne postoji aktivnost koja svima odgovara. Ako je to moguće, bilo bi povoljno kada bi našli nekoga sa kim mogu da podele svakodnevne poteškoće, bilo da je to kolega, prijatelj ili član porodice. U ostatku vremena, ako je to moguće, neka odmor bude prioritet, kao i neka aktivnost koju pojedinac voli da radi. I za kraj, bitno je naglasiti da ovo nije realnost koja će trajati zauvek. Iako ga još uvek ne vidimo, doći će kraj ovom teškom vremenu – zaključila je ona u razgovoru za "Telegraf".

(Telegraf.rs)