"Ručak bez mesa nije ručak": Ali, posle ovog naučnog objašnjenja možda ćete promeniti mišljenje

Ko je u pravu - vegani i vegetarijanci ili mesožderi?

„Moja je privatna stvar da li u ishrani koristim meso ili ne.“

Preporučujemo

Mnogi tako misle.

Profesorka sociologije hrane Jana Rikert-Jon tvrdi da nije tako – jer to šteti životnoj sredini i troši mnogo resursa, piše DW.

Meso je hrana koja, istorijski gledano, nosi sa sobom neku vrstu prestiža. Uostalom, i kada se jelo ređa u tanjiru, centralno mesto najčešće zauzima komad mesa. Ono je duboko ukotvljeno u naše kulture.

- Jedna od teza jeste da meso ubijene životinje čoveku daje snagu. Takav način razmišljanja može se pratiti još od kamenog doba - kaže za DW profesorka sociologije hrane Jana Rikert-Jon sa Univerziteta Fulda.

- Postoje arheološki nalazi iz kojih se može zaključiti da je lov pretežno bio muška aktivnost. To se i danas delimično koristi, na primer prilikom oglašavanja proizvoda od mesa - dodaje ona.

Žene su vegani i vegetarijanci

Razlike među polovima u odnosu prema mesu počinju još u pubertetu: dečaci iskazuju muškost kroz konzumiranje mesa, a devojčice, s druge strane, često svoju ženstvenost prvi put iskazuju kroz držanje dijete.

- Žene češće jedu belo meso, jer se piletina smatra zdravijom u poređenju s crvenim mesom - kaže Rikert-Jon. - Žene se prema zdravlju i telu često ponašaju drugačije od muškaraca, češće i idu kod lekara. Postoji predubeđenje da je ženski pol u riziku, i da se zato mora više štititi.

Procenjuje se da su oko 80 odsto svih vegana i vegetarijanaca – žene. Statistike takođe pokazuju da je tu uglavnom reč o mladim i dobro obrazovanim ženama.

Zanimljivo je, ukazuje sociološkinja, obratiti pažnju na motive ljudi da se okrenu vegetarijanskom načinu života:

- Kod žena glavnu ulogu igraju etički i ekološki aspekti, pa tek onda zdravstveni aspekti, a kod muškaraca je pre svega reč o zdravlju i fizičkoj spremnosti.

Istovremeno, mnogi muškarci su nezainteresovani da bar smanje unos mesa. Mnogi i otvoreno kritikuju vegetarijanstvo, a neki se čak osećaju napadnutim kada se predloži da recimo jedan dan u nedelji bude „vegetarijanski dan“.

Ishrana je, objašnjava profesorka, jedno od poslednjih uporišta privatne sfere. Rasprava o tome kulminira kada je reč o mesu.

- Ali potrošnja mesa više nije privatna stvar, jer to šteti životnoj sredini i troši mnogo resursa - tvrdi Jana Rikert-Jon.

Da li bi meso trebalo da poskupi?

S tim u vezi, postavlja se i pitanje cene mesa. Ono se nekada jelo samo nedeljom, ako i tada, a danas se prodaje po damping-cenama u supermarketima. Da li meso mora da poskupi ili bi to bilo nepravedno prema ljudima s manjim primanjima?

- To je teška diskusija - odgovara profesorka sa Univerziteta Fulda. - Sa sociološke tačke gledišta, naravno da se stvara socijalna nejednakost. Ali, ako pogledate činjenicu da danas u Nemačkoj trošimo u proseku 13 procenata neto prihoda domaćinstva na hranu, a da se u posleratnom periodu, pedesetih godina, trošilo oko 44 odsto, onda se uočava da postoji očigledan pad potrošnje na hranu generalno.

Pored toga, dodaje Jana Rikert-Jon, kada je 2009. godine tokom finansijske krize sprovedeno istraživanje u nemačkim domaćinstvima o tome gde vide potencijal za uštedu, „hrana je uvek bila na prvom mestu“.

Kakav je vaš stav o mesu u ishrani? Da li biste se odrekli ove namirnice zarad očuvanja životne sredine ili ne? Podelite sa nama kroz komentare!

(Telegraf.rs)