Izazov u doba pandemije korona virusa: Kako mi je 20.000 koraka dnevno promenilo život

U zdravom telu...

Postavljanje dnevnog cilja učinilo me je sposobnijim, poraslo mi je raspoloženje i omogućilo mi da istražim delove Njujorka koje nikada ranije nisam video, započeo je priču jedan Amerikanac.

Preporučujemo

Sve je počelo slučajno. Krajem juna na mom zaključanom ekranu nametljivo mi se pojavilo obaveštenje iz aplikacije Health: "Ove godine hodate u proseku manje nego 2019."

To nije bila nova vest o politici ili ljudima koji negiraju medicinski potrđenu stvarnost o pandemiji, a ja sam postao netipično motivisan.

Obukao sam par dotrajalih patika, vezao masku i krenuo prema Prospekt Parku, nedaleko od mog stana u Bruklinu. Tamo sam završio hod dužine od 5,5 kilometara, posle čeka sam se osećao sjajno. Vrativši se u svoj stan kasnije tog dana, na zalasku sunca, već mi je nedostajao osećaj postignuća koji sam osećao ranije tog jutra, pa sam otišao u još jednu šetnju. Sledećeg jutra, ponovio sam to.

Osećao sam se dobro kad sam pokrenuo telo. A postizanje nekog cilja izazvalo me je povećanje dopamina koji podiže raspoloženje. Usred teškog perioda, ovde je bio jednostavan izazov koji sam mogao da savladam - nešto dobro za mene.

Ovo sam počeo da praktikujem svako jutro i svako veče pred spavanje.

Napravio sam sebi cilj - 20.000 koraka dnevno ili 14kilometara dnevno. Mišići na nogama su mi postali malo veći i tvrđi, a sada se osećam generalno snažnijim i elastičnijim.

Ovaj svakodnevni rutual mi je  takođe i osnažio um. Počeo sam da se udaljavam od klišea digitalnog sveta i posmatrati ljude uživo, jedan je nosio naočare, drugi je nosio loptu, a tu je bila i grupa žena koje sam svaki dan susretao, a koje su pre ili posle mene praktikovale ovaj vid najzdravijeg sporta. Počeli smo pri susretima i da se pozdravljamo u znak prepoznavanja, klimali smo jedni drugima glavom. Park je posato moj novi zdravi bar.

Sve ono što je ova godina donela, sve tačke psihičkog pucanja i ludila trudio sam se da prevaziđem. Pred nama je još perioda neizvesnosti, toliko toga što će nas i dalje testirati, traumatizovati, protezati do neizvesnosti i užasa. Dakle, nastaviću da koračam, nemam razloga da prekinem jedinu stvar koja me je održala.

(Telegraf.rs)